Анали Правног факултета у Београду

ПРИК A3 И

Др. Владимир Капор: УГОВОР О КУПОВИНИ И ПРОДАЈИ РОБЕ' ПРЕМА ОПШТИМ УЗАНСАМА ЗА ПРОМЕТ РОБОМ (са текстом Општих узанси). Београд, издање „Савремене администрације“, 1956, 155 стр. У овој књизи, која претставља резултат брижљивог изучгеваша како самих Ошитих узансб тако и извора који су коришћени приликом њиховог доиошегьа, др Владимир Капор je на јасан и непосредан начин изнео проблеме који се постављају у правним односима насталим у вези са прометом робе и истовремено настојао да изнесе решегьа за те проблеме, Задатак који je др. Капор поставио себи приликом израде ове књите није био лак. С обзиром на недостатак других прописа у овој материји, Опште узаксе претстављају данас један од основних извора права (ако не и најважнији) при регулисању односа који настају у промету робе, а нарочито код уговора о куповини и продажи робе. Баш због тога je аутор и посветио главиу пажњу овом уговору као институту чијем су регулисању- узансе првенствено и намегьене. Ситурно je да би излагање материје која je обухваћена. узансама било потпуније да се аутор, макар у главним цртама, задржао и на њиховој примени код осталих уговора у привреди. Међутим, камера писца je јасна и проистиче већ из самог наслова књиге, тако да морамо поштовати ово кьегово право. Значај Ошптих узансб у нашем даначшьем привредном праву je такав да настојање др. Капора да пружи читаоцима не само извесна објашњења уз поједине њихове прописе него и да прикаже цео уговор о куповини и продаји у светлости ових узансб, претставл>а напор који заслужује сваку похвалу. Ово тим пре што се у нашој правној литератури ocefea доста велика празнина управо по овом питању. Иако je од доношеша Ошлтих узансб прошло неколико година, наши правиици-практичари и привреда нису досад имали прилике да добију један рад овакве врсте који би им омогућио да јасније и одређеније схвате одредбе узансб са којима ce сусрећу на сваком кораку у пракси, Др. Капору je било утолико лакше да ову материју прецизно обради пошто. je и. сам учествовао у изради и доношегьу Општих узанса, а као повремени судија Главке државне арбитраже односно Врховног привредног суда имао je прилике да прати-и гьихову примеяу у пракси наших привредних судова. Међутим, ова књига има још једну позитивну страну. Од 1952 на Правном факултету у Београду није објављен никакав нови материјал по коме 5и студенти спремали овај део испитног градива, a доношегье Општих узанса je у знатној мери изменило правила о куповини и продаји ребе која су раније постојала. Као што и сам аутор наводи у предговору књиге, он je при изради „овог дела имао у виду потребе како пословних људи у пракси и правника-практйчара, тако и потребе студената, који у оквиру опште теорије привредног и тртовинског права о уговорима робног промета изучавају и став наших Општих узанса ...“ Овако одређени циљ књиге захтевао je од писца да с једне стране остане што je могуће више на терену практичне примене узанса, како би се што боље задовољиле потребе праксе, а да с друге стране пружи студентима и извесна теоретска разматрања. Ово je свакажо захтевало посебан напор, али je писац успео да у потребној мери задоволда и једну и другу страну. Разуме се да je притом.