Анали Правног факултета у Београду

490

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себи и карактер приватяе казне којој такође нема места у содијалистичком праву. На изложене аргументе може се најкраће речено одговорити следећим аргументима: (1) Нематеријалиа штета кије правна фикција. Бол физички и психячеи због канете поиреде озлеђено и ожалошћено лиде стварно осећа. Исто тако стварност je а не фикција, и бол брачног друга за изгубльеним другом, бол родитеља за изгубл»еним дететом и бол деде за изгубљеким родитељима. Ако једна вараяица или яепюштен човек наведе једну непорочну девојку на селу да са њом полно општи обећавајући јој брак иако je унапред знао да брак неће склояити, та девојка у дананпьим условима може бити стварно осрамоћена и толико компромитована, нарочито на селу, да су њене могућности за удају знатно смањене или онемогућене. Несумњиво je да je једна малолетня и непорочна девојка извршеним силовагьем повређена у своме личном достојанству и угледу. Разум и правичност налажу да се у свим тим случајевима ако су заиста настале повреде личности и личних права обавеже штетник да да правичну и одговарајућу новчану накнаду. Без икаквог je правног значаја да ли ће таква накнада имати карактер обештећења као код материјалне штете или са-гисфакцију задовоЈвење за повређеног. (2) Заиста се накнада код нематеријалне штете не може адекватно изразити у новчаном износу. Међутим, то није само случај код нематеријалне штете, већ се то одражава и код материјалне наккаде. Зар се може говорит код смањене радне способности у виду месечне ренте или паушалне накнаде за изгубљену руку једног уметника о адекватном материјалном обештећењу. У прилог горше тезе може се узети и случај да се код pretium-a affectionis коју једна изгубљена или оштећена ствар има за њеног власника такође не може говорит о адекватној накнада у новцу, па се итак у грађанском праву поред прометке цене једне ствари признаје и њена посебва субјективна вредност pretium affectionis. Према томе не греше они судови који вношу новчане накнаде одређују по својој слободној оцени, имајући у виду све околности конкретног случаја, а за такав свој став имају основа и у правним правилима процесног грађанског права. (3) Најзад сматрам да нбвчана накнада за нематеријалну штету није супротна ни нашем социјалистичком праву, баш зато што код нас ниеу све вредност претворено у робу. Наше друштво има за цшь да личност и лична права заштити више пето што je то учишено у буржоаском друштву. А та заигогга биће потпуна и ефикасна ако се штетник као недисцгшлинован члан дру.штва обавеже да H новчаном накнадом задовољи повређено лице.

Радомир Стапковић