Анали Правног факултета у Београду

ствари или из других разлога, кије могуће, накнада се вриш тако што се даје одговарајућа имовинска вредност. Кад je јасно да силована млада жена заиста трпи штету не само што се тиче њеног угледа и осећаша личног достојанства, него je осим тога доведена у тежи положај и изложена већим тешкоћама и неуспесима у обичним односима (тешкоће што се тиче удаје и запослен>а и сл.), онда je јасно да известая новчани износ може делимично олакшати њен положај и ублажити тешкоће у које je доведена кривичним делом, па се тако у поменутом облику може дати накнада штете. То није плаћање за увређено достојанство него je накнада стварно цричињене штете но ja ни je штета у имовини, али се може бар делимично отклонили надокнадом у имовинском облику.“ У једној друтој сдлуци Савезног врховног суда наведено je след ehe: „Исто тако погрешно je нашао окружни суд да само брачном другу припада право на накнаду нематеријалне штете у виду претршьенот душевног бола због губитка супруга. Наклада за претргиьени душевни бол припада и сродницима првог степена у усходној и нисходној линији, тј. поред супруге и родитеља и деци, пошто je оправдана претпоставка да као тако блиски сродници трпе душевни бол услед губитка детета односно родитеља“. Ако подвргнемо анализи разлоге цитираних одлука који не признају новчану накнаду за нематеријалну штету и притом узмемо у обзир и правку теорију по овом спорном питању, ми можемо као разлог против досуђивања новчане накваде за нематеријалну штету навести у главном три аргумента о којима се може дискутовати : (1) Нематеријална штета није никаква штета већ једна правка фикција. Повреда личности и личних добара по својој природи су такве да се оие не маиифестују споља него унутра субјективяим трпљењем и осећањем. (2) Због таквих својих својстава те повреде не могу се репарирати, ни путем натуралне накнаде, довођењем у пређашње сташе, нити посредним путем, новчаном накнадом. Новчаяом зато што се повреде личних добара ни квалитативно, ни квантитативно не моту измерити у новцу. Према томе, баш и када би се признала накнада у новцу, то уствари не би ни било стварно обештећење, већ један вид сатисфакције, односно релативног задовољења. (3) Новчана накнада за нематеријалну штету крије у себи и класни карактер самог друштва и није спојива са социјалистичким правом и нашим поретком. У буржюаском друштву све je претворено у робу и подвргнуто закону понуде и тражнье. Лична добра као што су: живот, телесни интегритет, част, име, достојанство и слично није роба, нити се може уошпте мериги вовцем. Наше социјалистичко друштво има довольно и других средстава да заштити лична права и личност нашег грађаиика. Није му зато потребна и нематеријална штета и њена новчана накнада као правка финција. Сем тога, новчана сатисфакција уствари крије у

489

СУДСКА ПРАКСА