Анали Правног факултета у Београду

IN МЕМОШАМ

505

Kao цравник Вајаловић се одликовао великом прецизношћу, особивом толико важном за пращника. Његова прецизност долазила je до израэа у читаном шаговом раду, он je по њој био изашао на глас већ као судија, она •се отледа у шеговим уџбенииима, он. је н>у показивао у свои раду на изради нашет новог законодавства. Свуда je тражио да се ствари формулишу јасно и тачно. Поред тога као нашредан дух знаю je увек осетити шта je прогресивно а шта треба одбацити. Као наставник био je строг, али иравичан и стога вољеж од студената. Одликовао се великом речито-пдћу и шегова предаваша била су увек добро посећена. Бајаловић je много волео школу и своје студенте. И у последним данима свога живота стално je говорив о настави, о студентима, о својим плановима за рад у будущности. Поред тога он je живо. учествоъао у свим. важнијим акцијама на свом Факултету и Београдском универзитету. Бајаловић je био у годивама кеда je са-практичним иокуством и великим теориским знањем могао дати велике резултате. Смрт га je баан у том времену однела и оставила неэавршене шегоае радове. Љубомир Бајаловић био je омшьен у друштву по својој срдачности, искрености и ведрини. Искрено ожаљен, он ће остати" у живо] уопомени не само сзојих колега и генерација ко je je васпитавао него и свих оних који су га познавали.

Др. Владимир Капор

Др. JOB АН САВИЋ (1893—1956)

Дугогодишњи професор Београдског универзитета др. Јован Савић преминуо je 9 децембра 1956 године. У личности професора Јована Савића колегијум Правног факултета БеоЕградскгаг универзитета изгубио je једиот драгоа; сарадника, a студенти искусног наставника који се прежо три деценије посветио томе узвишеном позиву. Заиста, когод je боље познавав проф. Савића могао je запазити да je он савесно одговорио вокацији наставника. Одрастао и образован у културној средини, још од почетна своје каријере он улаже много напора да пренесе на своје слущаоце свестрана познавања, која су била предмет гьегових изучавагьа. Јован Савић ее родио 1893 у чиновничкој породици Милутина Савића. По завршеној матури у Београду одлази у Минхен и упиcyje се на факултет државнйх наука. Пред саму објаву Првог светског рата напушта Немачку и извесно време студира политичже и адмикистративне науке на Правеом факултету у Нешателу. Затим прелази на Париски правый факултет где je после дипломирагьа 1920 завршио и докторат права. Почетном 1924 оа успе-