Анали Правног факултета у Београду
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
506
хом je одбранио докт-орску тезу: Упоредна студија о накнади ратних штета у Француској и Краљевини С. X. С. По повратку у отаџбину Савић je провео кратко време у административној служби. Али убрзо je напушта пошто je 1924 био изабран за доцента на Правном факултету у Суботици. Јован Савић je отпочео а и завршио своју наставничку каријеру каю професор статистике. Први кьегови радови су из те области, као например „О техници статистике“, „О систему пољопривредне статистике“ и „О анкета“. Међутим он je и даље продужио да ради на наукама које je раније специјализмрао као. што се ложе констатовата по џојединим његовим публикацијама из тог периода. Треба истаћи као нарочиту заслугу проф. Савића што je годинама и као доцент и као проефсор, често без ичије помоћи обавл>ао настану из свих предмета економжо-финансиске трупе наука на Правном факултету у Суботици. Све до избијања Другог светскот рата, поред преданог наставничког рада, Савић je објавио више радона углавном из области науке о финансијама и финансиског права. У свиш там радовима јасно се испогьава са колико je скрупула проф, Савић приступао решаватьу проблема које je узео да проучава. Његова скрупулозност, која je каткада ишла до претераности, била je својстена нуеговој природи и кије се увек срећно одражавала у његовим покушајима да систематшш изложи своја схватања. Истраживачка делатност проф. Савића била je прекинута. Другим светским ратом. Принуђен да напусти Суботицу, Савић долази у Веоград и убрзо са великим бројем лрофесора универзитета бива пензионисан. После ослобођења био je преузет за професора на Цравни фаасултет Беог.радског универзитета, где му je била поверена настава статистике; дужност коју je скоро до последгьег дана живота обављао. Додајмо да je као одличан познавалащ тога предмета октсбра 1945 био псствљен за хонюраркот директора Статистичког уреда HP Србије. У првим годинама по свршетку рата он je одржао низ предаваньа на течајевима за статистичке службенике. Том приликом објавио je и дактилографисани приручник из статистике. Велика je штета што je проф. Савић био ометен, услед слабог здравља, да објави уџбеник за своје слушаоце на Прав-ном факултету, на коме je годинама радио. Уверени смо да би то био један драгоцен прилог нашој стручној литератури, jep je проф. Савић са истиыском љубавлЈу предавао свој предмет. Упркос тешких околности под којима je дуже времена живео, он je са доста чврстине подаюсио разне тегобе које су га притискивале. И у најтежи-м тренуцима хумор га није напуштао. У односима са својим еарадницима старао се увек да остане доследан својој урођеној особини пажљива човека. С правом се може рећи да je уживао симпатаје и колега и студената.
Др. Милан J. Жујовић