Анали Правног факултета у Београду

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чини основу и привредног права, и у вези са овим различитим имовинским режимом појединих средстава привредних ортанизација, чиме се бави и грађанско право. Ипак, тамо где je најважније спровести ово разграничение, на терену послова који настају из робне размене, буржоаско право успело je да издвоји извесне послове скао чисто трговачке, служећи се појмом „трговинског (трговачког) посла”, усвојеним у вейини буржоаских права. Истина, и овде се није успело створити један јединствени прјам, комерцијалност посла није подједнако одређена у свим правима, што je такође, као што je познато, послужило противницима дуализма у приватном праву за приговор да се не може повући сигурка демаркациона линија између грађанског и трговинског права. Али, без обзира како јепојам трговинског посла одређен у поједииим правима, оста je као једна од његових најважнијих функција разграничеша примене у овој области правила тртовинокот и трађанског права. Реч може бити, разуме се, само о „основним“ трговинским пословима, јер су акцесорни трговачки послови грађанскоправне природе. Поставља се питање да ли овакав појам треба усвојити и у нашем, имовинском праву за разграничена области примене привредног од грађакскот права, и у случају усвајања овог појма да. ли усвојити објективни или субјективни систем за наше право. Појам трговинског посла среће се у нашој правној теорији. Проф. Балог се служи појмом ,дюсао привредног права” (мада сматра да би иоправнији назив био „трговински посао”), који назив усваја и проф. Илић, а проф. Јакшић говори о „привреджим (трговинским) пословима”. Наше ново законодавство,' пак,'не познаје тај појам у смислу како га схвата теорија. Међутим, дотреба за таквим или неким сличним појмом прјавила се приликом организованна нашег новог привредног судства, када je било нужно у области послова наста лих из размене робе, извести разграничение надлежности између редовних (грађаноких) и привредних судова. Закон о прпередним судовима послужио се појмом „привредног спора“. Ставл>ан»ем расправљања спорова у привреди пред посебне судове стало се на гледиште да у надлежност нових „привредних” судова не треба ставл»ати све имовинске спорове привредних организација, као што je то било за време док су се снорови раставл>али пред државном арбитражом, него (поред спорова за накнаду штете) оне који имају „дривредни” характер, који су дакле ,дгривредни спорови”. Међутим, при одређивашу који су спорови привредни Закон се не служи појмом трговинског (односно привредног) посла, иако без сумње снорови из ових послова, спадају у привредне спорове, него набрајањем најважнијих трговинских послова, поред набрајања осталих случајева који улазе у појам привредног спора. На овакав став Закона утицала je управо и неизграђеност појмова нашег материјалног права (в. Голдштајн: Неки проблеми правосуђа, Архив за правив и друштвене науке , бр. 3 —4/1954, стр. 392). Закон заиста није могао усво-