Анали Правног факултета у Београду
42
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
слезе, a тгкође и важније случајеве акцесорних трговинских послова. Појам трговинског посла, дакле, код нас се стварно јавл>а и у законодавству, иако посредно и теориски недовољно одређено. И Опште узансе за промет робом служе се лојмом „послови промета робом“, који уствари претставл.ају једну подврсту трговинских послова. Све ово мислимо указује нам на потребу усвзјања појма трговинског посла (можда под називом „привредни /посао”) и у нашем привредном законодавству, са давањем одређеног и тачног опредељења овог појма и крута ових послова, специјално основних трговачких послова. Што се типе појма акцесорног трговинског посла, он je више важан за разграничење грађанске и привредне јурисдикције. (Код овог појма, који задаје доста тешкоћа у пракси, трговачки законной, као што je познато, долазе од претпоставке да je посао у сумвьи увек трговачки. Мислимо да би се ово могло усвојити ј за послове наших привредних организација, када постоји сумња да ли je одређени посао „од значаја за привреду“.) Ако станемо на гледиште о потреби усвајања у нашем привредном законодавству појма трговинског (привредног) посла, поставлю се питанье који систем притом усвојити: објективни или субјективни, питање које je поставио проф. Јакттшћ. Нама изгледа свакако овај други систем као логичнији и оправданији. Појам објективног трговинског доела, као што je познато, увео je у трговачко законюдавство француски Code de conimerce, Увођење овот појма дошло je y тежњи да се отклони сталешки карактер трговачког права, што се указало потребним после декрета од 1791, којим je укинута корпоративна организација трговине. Хтело се створити право трговине а не трговаца (Code „de commerce“!), па ce тражио појам посла који je већ сам по себи трговачки, без обэира ко га врши и да ли у виду занимагьа или случајно. Творцима Code de coimmerce изгледао je на првом месту таквим посао препродаје намирница и друге робе, jep je то заиста не само основни посао трговине него и први посао у њеном развоју. Овај тзв. објективни систем Франдуског трговачког законика, као што je познато, усвојен je у великом броју трговачких законика који су доцније доношени. Немlачки трговачки законик од 1897 yesaja надропш субјективни систем при одређивању појма трговинског посла. Рекло се да се Немачки трговачки законик вратио средњевековној концепцији: трговачки посао je посао трговца. Међутим, као што je правшою примећено, он се само вратио професионалној тачки гледања, али он није усвојио средньевековну концепцију него концепцију капиталпстичког предузећа. У једној земљи са високим развојем свих грана привреде и високз-гм културним нивоом становништва, оно што je могло оправдати дуализам у приватном праву јесте само нарочита организација трговачког предузећа. (Да je тежиште на организацији види се нарочито из § 2 и 3 Законика.) Заиста, може се бранити дуализам, може се дрихватити да се не ставе под иста правила послови предузећа која имају специ-јалну техничку