Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

43

и пословну организацију за обављање тих послова бирсе, магације, камионе, телефоне, 'стручне Кадрове, трговачку мрежу преко трговачких путника и трговачких посредника итд. и послови осталих учесника у промету који то све немају или имају у далеко мањој мери. ГледипГге Немачког трговачког законика усвајају доцније и други новији трговачки законици: Пољски трговачки законик од 1933 и посебно наш бивши трговачки закон од 1937. У посебној организации изведеној директно само ради бољег обавл>ања трговине виде и аутори неких других буржоаских права (Escarra) оправдагье за дуализам. Па и сам историски развоз трговачког драва потврђује ову поставку да je спецјална организација обављања одређене привредне делатности била основа за признавагье трговачког карактера те делатности. Док су канонисти и средЕьовековни комерци ja листа сматрали трговином само прибављање производа од гпроизвођача и њихову препродају потрошачима у истом неизмељеном виду, појам трговине обухвата доцније не само препродају робе у измењеном виду него и друге привредне делатности како je која облает привреде стала на калигалистичку организацију случај надр. са осигуражем, превозом, да би после под власт трговачког права дошли чак и послови рударског обрта (у већим обиму), издавачки послови и др. Посматрајући ствар овеко са гледишта спедијалне организације за професионално обављаже привредне делатности, онда нам код нас, с обзиром да се трговинска и индустриска као и добар део других привредних делатности развија само преко привредних организација које су организоване управо и само за обављање одређених привредних послова и с обзиром на различите пословне могућности, на различити стелен развијености као и стелен образованости других учесника у дривреди, дуализам изгледа потпуно оправдан. Под таквим околностима тешко je свести све учеснике у промету добара под иста правила, као што je то код нас већ истакнуго (в. Голдштајн; цит. чланак, стр. 390). Као субјекти привредног права, тј. они, за које треба да важе посебна правила у промету, правила привредног права, која се одликују већом строгошћу и др., јавл>ају нам се само наше привредне организације, и као послови које треба посебно регулисати, дати им посебяи „привредни (тртовински)“ характер, само послови које обављају те рривредне организације. Нема никаквог разлога подвргавати под та строжија правила остале субјекте који немају те пословне могућности и ту организацију и не познају начин пословања, због неког „објективног“ трговинског карактера жиховог посла. Према томе не поставља се питаже поделе на апсолутне (објективне) и релативне трговкнеке послове, (И проф. Балог одбацује категоризацију трговинских ,послова на апсолутне и релативне.) Постоје као привредни послови само послови привредних организација. Овде треба имати у виду и други важан разлог који се код нас истине за издвајаже привредних организација као субјекта при-