Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вредног права и њихових послова, чивьеницу да су они ортани управльан»а друштвеном имовином. По свом карактеру и свом значају друштвена имовина захтева специјалну заштиту и специјално поступагье у случају спора. Поред осталог, ово je био најважнији разлог да се под привредну јурисдикцију додведу и долитичко-територијалне јединице и установе са самосталним финансирањем као органи управл>ан>а општенародном имовином, а да се из привредне јурисдикције искључе они учесници у привреди који то нису, напр. приватне занатлије. Сви ови моменти били су одлучујући при одређивању домена наше привредне јурисдикције. Ми смо у погледу јурисдикције (са малим изузецима) већ, тако да кажемо, на терену субјективног система који би само требало извести до краја и у нашем материјалном праву. Тиме се, што je такође важно, не би морало, задирати или бар не битно у садашњу организацију нашег привредног судства. Свакако да ова питања захтевају једну далеко опсежнију дискусију и разматрање. Намера нам je била само да се већ започета дискусија настави и да се задочне с третирањем појединих одређених проблема у вези са местом и границом нашег привредног права. Несумњиво je да те границе неће остати увек исте, али за правилан развој ове гране права нужно je већ сада чвршће поставити и одредити њене основне псјмове и i-шституте.

Др. Владимир Капор

СВОЈИНА У ЕКОНОМСКОМ СМИСЛУ И ИМОВИНА

1. У нашој правној литератури обрађена су два питања; питање шта je својина у економском смислу и у каквом je односу са својином у правном смислу, и питање појма имовине и односа између н>е и својине (у правном смислу). У расправама о овим питањима није дошло до анализе односа између својине у економском смислу и имовине. Третирање односа ових дојмова према својини у нравном смислу имало je за последицу недовољно обрађен ньихов међусобни однос. Рекли смо недовољно обрађен, зато што и читалац који површно прати одговарајућу литературу може да у њој запази супротна више мање имплицитна, гледишта. У свом раду „Družbena lastnina kot temelj našbga pravnega eistema” (Правник), Љубљана, 1954, бр. 10 —12) проф. Фижтар сматра, позивајући се пре света на једног чешког аутора, да економском појму својине одговара оно што су коментатори Аустриског грађанског законика назвали имовином (стр. 253). Са друге стране, у једном чланку под насловом „Својина и имовина“ (Анали Правног факултета у Београду, 1953, бр. 1) проф. Гаме настоји да резервише појам имовине за скуп релативних права (позитивних и негативних), или да се послужимо његовим начином изражавања, за означавање