Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

45

присвајања прометних вредности (стр. 25), што значи само неких облика присвајања. Имајући у виду да je реч о граничним појмовима права и економије. чије решење није ирелевантно за правну науку, покушаћемо да изложимо ту проблематику са економског гледишта. У том дшьу ћемо, најпре, дати у основним дртама пгга подразумевамо под економскйм 'појмом својине узимајући за основу наше схватагье изложено у чланку „Ekonomski in pravni pöjem lastnine” (Правпик, 1953, бр. 4—6). 2. Ca економског гледишта, својина се доклапа са Марксовим појмом присвајања. Како присвајање није ограничено на поједине друштвене економске формације, већ je према Марксово ј формули битно везано за производњу, својину у економском смислу познају сва друштвена уређења. Историско-пролазни карактер имају једино поједини облици својине у економском смислу као што су, например, приватна класна својина, феудална својина и слични облици. Иако се економски појам својине квантитативно поклагш са прјмом присвајан>а, квалитативно су то два појма који имају сваки своје значење. Присвајање значи, ако га посматрамо объективно, а не са становишта субјекта, ток вредности (1), значи процес који се врши у времену. Својина je статички аспект тог процеса, вредност тога тока у одређеном моменту. Између присвајања и својине постоји однос потп.уно аналоган односу између дохотка и капитала. То значи да je разлика само у појму, а не у кваятитету. Касније ће бити више речи о тој разлици. Кад говоримо о присвајању и својини у економском смислу, нас не интересује технички аспект појмовне разлике међу њима већ друштвени. Интересују нас односи који владају међу људима у погледу присвајавза, односи производње или, пошто je реч о квантитативним односима, односи својине. У овој, релативној апликацији не отпада само квантитативна, него чак и појмовна разлика између својине и дрисвајаша. 3. Не улазећи засад дал>е у поменуту диску си ју, истичемд да се појам својине у економском смислу у практичном животу увек односи на неки субјект. Према критеријумима који одлучују о формирању токова вредности из вредности друштвеног продукта у правду појединих привредних јединида разликујемо различите типове присвајања, односно различите типове својине. Формирагье токова на бави потреба привредних једииица значи комунистички тип присвајања. Формирагье токова на бази уложеног рада, тј. на бази личних монодола на радним способностям а, значи прелазни тип притипичан за прелаз. од класног ка некласном друштву. Фор-

(1) У овом чланку израз вредност не употребл,ава се у смислу радне теорије вредности већ у свакодневном значењу које je изједначава са деном. У истом значењу се употребљава и појам дохотка. У неробној привреди, појам вредности истоветан je у том значењу са појмом користи.