Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ CPI JA

47

правдан у врло стабилној, стационираној привреди, свакодневне и секуларне промене вредности односа као и свакодневне и секуларне промене фактора i —• есконгне мере. Уосталом, свака вреда ост добара, уколико одговара садаппьим вредносним односима у привреди, радком времену потребном за репродукиџју , претставља суму есконтираних будућих доходака и није ни у каквој вези са набавним, књиговодственим ценама појединих објеката својине, дсбара, која пркпадају субјекгу. 5. Право својине није једини облик присвајања правних субјеката који je заштићен правним поретком. Оно je један од многобројних правних облика присвајања својине у економском смислу. Право својине je релавитно најјаче, против свих делујуће, апсолутно право, али не једино право. Присвајање се врши и у другим правним облицима. Један од тих облика прегстављају најразноврснија лична и стварна црава као службености, ususffuctus, asus, emphyteusis, superficies и сл. Ова класична трава данас су заиста изгубила много од своје улоге у привреди. Далеко важнији je један друти правки облик присвајања, найме присвајање на основу права из кредитних односа. Велики део присвајања у савременом калил атистичком друхптву врши се у том облику. Иако има неких разлика, чек и битних у нечем, у ту трупу можемо убројити и присвајање на бази права из акционарских односа. Објект права својине je ствар. Користећи на,пред речено, објект права, својинв je извор дохотка, а не доходах непооредно. Објект других (релативних) класичних права je исто тако ствар, извор дохотка, и то не нека друга, него иста ствар, исти извор који je и објект права својине (lus in re aliéna). Што значи да сва та „друга“ права и на шнховој основи, не повећавају 6poj и oncer извора и токова доходака који из њих извиру у друштвеном мерилу, него их псвећавају једино у приватном мерилу, у потледу појединца. Значи, она не стварају токове, него их уомеравају, дистрибуирају. Прометна права значе ограничение права свој.ине неког субјекта на појединим стварима, смањењв или осушенье тока дохотка из извора (ствари или комплекса ствари) у правцу њиховог гфавног власника и ньихово усмеравање неком другом субјехту, субјекту „других“ права на некој ствари, ньиховом економском власнику. Ту постаје јасно запгго ствар као предмет својине не може да задовољава потребе економиста. Економист мора да подели ствар на више њезиних услуга, на вше токова дохотка «атласно конкретној ситуацији. Сааки субјект неког права' на истој ствари добија на тај начин посебни објект свог присвајања. Ствар Koja je у правној својики једне особе постаје предмет присвајања више особа. Кад треба аллицирати својину у економском омислу на ствар', кад више не задовољава појам есконтиране вредности токова доходака, а то захтева, нужно правки и економоки поредак —, својина исте ствари нужно се распада на више субјеката, она je нужно поде-