Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

извор, апстрактну (та je агаликадија мало тезка) ствар, тако да се шихов еокномски смисао иодрпљује у уживању дохотка једне отвари, једног извора in abstracto. У савременој привреди ствар in abstracto јесте новац. Значи, облигациона права имају свој објект у новцу, у извесној .суми новца. Поверилац који посуди суму од 1.000 динара има потразкиваше на тих хиљаду динара, а и на доходак у виду камате. У ануитету враћа му се и једно и друго. Но то двоструко потразкиваше je само привидно. Потразкиваше капитала од хизьаду динара je истоветно с потраживашем камате на шега, например, камате у висиниод 50 динара годишше. Поверилац има само једно или друго: или годишзье 50 динара камате или одмах 1000 динара. ЕЬегово je потразкиваше алтернативно. Ако xohe капитал, нема камате, и обратно. Идентитет извора и -дохотка je врло једноставно доказати. Садашша вредност извора износи 1000 динара. Претпостављајући, као горе, каматну стопу i = 0,05, есконтиража вредност односно будућег тока дохотка износи:

Екжонтирана вредно-ст будућег тока доходна тачно je дакле једнака вредности извора из којег доходах потиче. Изузетно се дојављује разлита између вредности извора (капитала) и есконтиране вредности дохотта које тај извор даје у примерима у којима валоризација извора. (капитала)' није извршена одмах после измене величине дохотта или каматне стопе. У примерима облигадије и акпије који су најв.ажнији у калит алистичкој привреди, та се валоризација врши стално и промлтно на берзи иако остају шьиговодствене суме неизмењене. 7. Горнл односи се могу приказати језиком који je заједнички и правницйма и економистима. Тај језик даје кзьитоводствена техника. Да би разлику између правног и економског појма својине илустровали и у друштвеном мерилу, претдоставићемо да се целокупна друштвена привреда састоји из три привредне јединице А, В, С, —■ и свата од ших је.власник једног дела друштвеног богатства. У одређеном моменту који je истоветан тако за бмлансе наших јединица тако и за друштвени биланс у црлини, дретпоставићемо да je то богатство једнако 1.000 јединица и да je подељено између А, В и С у размеру 2;3:5. Биланси јединица су, према томе, следећи:

акт. 4 пас. акт. В пас. акт. 2 пас. 200 200 {А) 300 300(B) 500 500(C)

со 2 а 50 = = 1.000 динара. (1 + i)n 0,05 Л 1