Анали Правног факултета у Београду

A 25 (понављамо да су ове величине у садапыьост есконтиране вредности токова доходака) биланси ће имати следећи облик:

Једина разлика, а и та je формална, у поређењу са примером службености састоји се у томе што се потраживања апстивизиpajÿ, што их власници третирају у својим билансима свесно као активу. Овај последњи пример нас доводи до једног веома важыог закључка. Сума свих потраживања у једној затвореној националној привреди нужно je зеднака суми свих дутов ања у истој дривреди. У друштвеном мерилу ове се суме међусобно потиру. То значи да стварање кредитних односа нема никакве везе са стварагьем друштвенот богатства. Крединим односима друштвено богатство се само друкчије расподељује међу поједине чланове друштва. Потребио je да ову околност имају у виду они аутори који код нас у новије време заступају идеју о друштвеној својини на новцу. Уствари новац у нашим приликама не претставља ништа друго него монетаризадију потраживања према емисионој банци. У последњеш примеру даћемо биланс једног предузећа без обзира на билансё других предузећа; а нарочито без обзира на биланс народно привреде као целине. Овај пример ће нам бити доцније од користи. Нека се актива нашег предузећа X састоји из 1.000 средстава за производњу, 100 облигација (државе и привредних организација), 50 акција, 70 дотраживаша у облику новца, 30 краткорочних потраживаньа. Нека пасиву претставл>ају: 700 капитал сопственика односно акционара, 250 банковни кредит, 300 обавезе (краткорочне) према добављачима. Такво аредузеће има рвакав биланс;

51

ДИСКУСИЈА

акт. . пас. акт. В пас. акт. С пас. акт. друштво пас. 200 120 25 300 275 50 500 450. 80 ч.осо 145(24; 325 Гб; 53огс; 25 80(C) 50 25 А) 80 50 (В) 155 155 225 225 350 350 580 580 ■ 1.000 1.000

акт X пас. (средства за производњу) 1.000 700 (сопствени капитал) (облигације) 100 250 (банкирски кредит) (акције) 50 300 (краткорочни кредит) (краткор. гГотраживања) 30 (новац) 70 1.250 1.250