Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако ограничимо интерпретации у овог биланса само на односе између својине у економском и својине у нравном смислу, морамо констатовати да je правни власник свих актива којима предузеће располаже власник капитала 700 (било да je то ггојединац или више лица). Економски, пак, гледано, актива предузећа je својина власника сопственог капитала;, банке и добављача у размеру 7:2, 5:3. 8- Из реченог произлази да не постоји нека битна разлика између новчаних и яатуралних облитација. У оба примера биланс je принципијелно исти. То значи да претпоставльамо могућност неновчаног свођења појединих делова активе и пасиве на исти именитељ. Ово питанье нема ни практични, ни теориоки значај за право већ само теориски за економику. У овом чланку то питагье не дискутујемо. Сматрамо да ипак треба напоменути следеће: кад произвођачи у натуралној превреди не би имали могућности свођеша најразноврснијих облика активе на јединствени именитељ, рривређивање не би било могуће. Ако би постојале једино натуралне јединице за мерен>е, привредни субјекти у натуралној рривреди не би могли знати да ли je, например, 10 крава sehe богатство од природног водопада, или да ли je лице A имућније од лица В. Друга важна констатација ко ja произюгази из горе реченог jeсТе' ова: у савременом друштву дрисвајагне се врши у разним правним облицима. Али, иако je право својине још увек најважнији облик присвајања, оно je најважнији правни облик присвајања у периферним деловима народяе привреде, у оним који више мање претстављају остатке преживелих друштвених уређења. За присвајање у савременом друштву характеристична су облигациона права која као начин присвејагва преовлађују у највећој мери у централним деловима привреде, у индустрией и банкарству. Проф. Покори врло добро каже у свои Уводу у финаноще (Београд, 1955, стр. 128) да je „кредит такође један од имовинских облика као неоптерећено власништво.“ Ту околност и могућности које из ње произлазе за развијање правног и економског система прелазног периода треба да имају у виду de lege ferenda наши правници. 9. Досадаппьим раоправл>ањима довољно смо припремили терен за анализу појма имовине. У сдедећим ставовима ћемо покушати да осветлимо тај појам и да одредимо његов однос према појму својине у економском смислу. тт * Полазимо од поема своеине у економском смислу. Она ее у одређени момент (садаппьост) есконтирана вредност свих токова Доходака којима располаже субјект у оном моменту. Два елемента из ове дефиниције непосредно су уцотребљива и за дефиницију имовине. Као својина у економском смислу, и имовина je појам који се односи на одређени момент и на одређени субјект. Наравно може се говорити о имовини in abstracto, као о појму. Но, чак и за