Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

53

рашчишћавање салют појма биће корисно да га анализирамо у његовој практичној апликацији. Са становишта савремене новчане привреде сви токови доходака којима располаже неки субјект у одређеном моменту, немају исти карактер. Има токова који имају велику вредност .са становшпта неког !Субјекта или више н>их. Међутим, ти токови могу имати било малу било никакву вредност са становишта новчане привреде, оа ошптедруштвених економских становишта. У новчаној дривреди употребна вредност стула на друго место. Одлучујућа je прометна вредност. То значи да за новчану привреду међу токовима доходака којима располаже неки субјект, значење имају само они и у оној мери који и уколико су истовремено и новчани, односно могу да буду новчани. Узмио као пример сељачко газдинство. У његовом се инвентару налази читав низ ствари које немају никакву новчану вредност иако оне у великој мери доприносе благостагьу чланова газдинства. Притом се не мисли на предмете као щтб су личне успомене које имају вредност иокльучиво за јединог субјекта. Тако ce, например, у газдинсТвима са заосталим начином обраде употребљавају по традицији оруђа која везују произвођача за н>их, иако je продуктивност тих оруђа у друштвеним мерилима негативна. Или ако узмемо, многобројна производна и потрошна средства која су економски толико стара да их нико осим њиховог власника не би употребљавао. Узмимо дал>е неку службеност пута која има једино -смисао за одређено газдинство, и сл. Тааеве изворе доходака искључујемо већ a priori из имовине и то из простог разлога што као такви нису економска добра. За разлику од тих примера исюьучиво индивидуалних и тиме неекономских вредности ми имамо у виду оне ствари у сељачком газдинству које немају само индивидуалну (неекономску) вредност, тј. ствари којима се у око лини којој то газдин'ство припада признаке вредност, која пак, кадје меримо новцем, тј. Ьпштедруштвеним вредносним иритеријумом, јеко -пада- или чак и ишчезава. То су, например, занатски производи сељака, као што су Код куће израђене тканине (ланене, вунене), обућа (опанци), разноврсне зграде и мелиорације, па чак и производи сточарства (домаћа вуна) и пољопривреде (у Словенији ха ј да), па й „Светски“ производит као пшеница и кукуруз. Што привредна јединица постаје више потчињена друштвеној подели рада у систему тржишне повезаности индивидуалних привредних јединица то се више појам имовине поклапа са економским појмом својине, или, што je исТо, то се више друштвени појам имовине поклапа са њеним властитим појмом имовине. У привредним јединицама које раде искључиво за тржиште, сви су токови доходака мерени новцем, сви су дохоци новчани, па због тога нема никакве разлике између појма својине у економском смислу и мовине. Ова се два појма квантитативно поклапају. Билане предузећа X који смо приказали под тачком 7 потврђује ту констатацију. Видели