Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смо да економску својину власника предузећа изражава сопствени капитал на страни пашве (700). Што се тине имовине предузећа, юна je резултат свих потраживања и дутовања предузећа. У нашем примеру сума потраживаньа износи 1.250 (а тиме видимо да се чак и својина у правном смислу испољава у новчаној привреди не у свом отварном облику него у новчаном, као похраживагье). Укупна дуговања предузећа износе 550. Према томе, имовина предузећа у да*том моменту износи 700, а то je тачно онолико колико износи и својина у економеком смислу. 10. Сво]ина у OКОНОМСКОМ смислу т wjeduKoz суб j екта квантитативно се поклапа са појмом неоптерећеног имахьа (богатства, wealth, richesse) тог субјекта, нарочито ако га дефинишемо као суму добара и ако као добра не смаграмо једико ствари него и услуге или поједине корисности тих ствари, Како je иман>е натурални појам, могло би се сматрати да je својина у економеком смислу појам, те да je једина разлика која достоји измеђусвојине у економеком смислу и имовине у натураляом карактеру прве и у вредносиом карактеру друге. Могло би се сматрати да разлог за постојање друтог појма лежи у немогућности -свођена појединих стварних елемената својине на исту јединицу мере. Из наших закључака под тачком 8 излази да, напротив, натуралка привреда не значи непостојање јединице мере којом . се могу измерити поједини деловя богатства и свести на заједнички израз, иако то мерило нема толико објективан и спољни облик као што га има новад. То значи да натуралност појединих привредних јединица или натуралност читаве народне дривреде није разлог појмовној дистинкцији између својине у економеком смислу и имовине. Уколико поједини аутори настоје да ово разликовање одреде преко раз лике између употребне вредности и прометке вредности, њихов покушај не може довести до успеха. Једну другу мотућност. разликовања својине у економеком смислу и имовине, бар привидну, даје околност да je предмет својине у економеком смислу, како смо га одредили у тачки 6, извор дохотка in abstracto, док се својина у правном смислу заједно са осталим яатуралним правима односи на ствар in concreto. Могло би се сматрати да je имовина салдо потраживавьа и дуговања одређеног субјекта, док својину претставља само- његова стварна актива (тј. део активе без потраживања). Али та могућност одмах отпада чим постане јасно да je омогућава једино идентифкковање правног и вкономског по-јма својине, тачније, непознавање економског дојма својине. Место њега, у дискусију je увучен правни појзм својине. Ван те грешке отдада у погледу конкретности и апстрактности предмета свака разлика између имовине и својине (у економеком смислу). И. У свом чланку „Својина и имовина“ др. Гаме везује појам имовине уз прометну вредност. Он сматра употребну вредност као супротност про-метне вредности и то у једном новом смислу, у