Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

55

коме се та супротност поклепа са супротношћу између ствари и права односно између ацсолутних и релативних права. Полазећи од ге супзротности, он сужава појам имовине на релативна права искл>учујући из имовине сва класична апсолутна права на употребним дсбрима као што je право овојине. „Али у дубљој анализи, иако je имовина присвајање, она се као појам одваја од својине кар најјаснијег, најнепосреднијег израза присвајаша, као присвајање употребив вредности и схваћена само као скуп релативних права значи присвајање дрометне вредности." И мало пре наведенога: „Скуп релативних права, a тај скуп je оно што je характеристично за имовину, што je чини спейдифичном категориям грађанског права, односи се на новчану вредност, значи на прометну вредност тих ствари. Према томе, ако повлачимо крајњу лотичку консеквенцу реченога, имовина 5и била само скуп релативних, облигацистих, права и обавеза “ (стр. 25, подвукао А. Б.). Доведена до те „крајње логичке консеквенце“ Гамсова концепција имовине постаје неубедљива. „Крајња логичка консеквенца" смогућава чак и површном читаоцу да открије руле у фундаментима на којима стоји њена изградња све од теоретског поласка даље. Није „прометност" вредности, новчани- израз вредности оно. што ствара разлику између својине у економском смислу и имовине. Потпуно je ирелевантно на који начин, чиме се мери вредност токова доходака: новцем или на било који друпи начин. То значи да могућност свођеша појединих токова (или извора, што je исто) доходака на јединствени именитель није фактор који ствара прјам имовине пошто ни натурална привреда није без таивог имвнигеља. С друге стране, могућност новчаног процешивакьа токова доходака и натуралних пржвредних јединица у савременој привредй не ликвидира разлику између својине у економском смислу и имовине. Та би разлика отпала једино кад би били сви токови доходака процењивани јединственим вредносним критеријумом), када би се вредности критеријуми натуралне привредне јединице поклапали са друштвеним. Разлог за појаву те разлике лежи дакле једино у разлици вредносних критеријума. Натурална привреда, натуралне привредне јединице процењују своје дохотке односно изворе доходака индивидуалним, парцијалним вредносним критеријумима. Новчана привреда процењује своје дохотке односно изворе општедруштвеним критеријумима. Значи, није новац као такав онај који ствара разлику између својине и имовине. То су новчане цене, новац као општедруштвено мерило вредности. Увек кад се поставлю питање чисте имовинске масе нека натуралне или полунатураляе привредне јединице, или шире, кад се поставља , питање чисте имовинске масе неке привредне јединице која не валоризира своје изворе складно са текућим изменама вредносних односа, појављује се разлика између својине и имовине. Уколико je реч о натуралној или полунатуралној привредној јединици, питање чисте имовинске масе претставља насилно подвргавање индивидуалеог газдинства које при-