Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дада некой другом владајућем друпггвено-економском уређењу, претставља победу владајућег економског система са његовим „општедруштвеним“ критери ј умима над индивидуалним или парцијалним вредносним крит ери ј умима. У томе,, и једино у томе, лежи разлог за постојање разлике између својине у економском смислу и имовине: Др. Гаме наводи као аргумент за своју тезу, према којој ограничава појам имовине на релативна права, дреливање својине једне привредне јединиде путем релативних права, потраживагьа и обавеза, у имовину друге привредне јединице Хстр. 25). Међутим, то се преливагье врпж и у натуралној привреди која нема никакве везе са тржиштем у облику, например, iura in re aliéna или y облику натуралних облигации а. Из тога излази и други заюьучак који можемо сматрати као заюьучак читавог овог планка: Појам имовине везан je за новчану лривреду само уколико се историски појављује са гьом. Теориски, међутим, постоји и у натуралној привреди. Али пошто се, због натуралног карактера привреде, заонива на индивидуалним вредносним критеријумима појединих приврвдних јединица (других критеријума нема), он се поклапа ca појмом својине у економском смислу. У новчаној привреди, напротив, ошптедруштвени критеријуми постоје. Они дају мозјућност да својину у економском смислу изразимо и помоћу ших. У том изразу својина у економском смислу обично се назива имовина.

Др. Александер Бајт

ОДГОВОР ДРУГУ ГАМСУ ПОВОДОМ ДИСКУСИ JE О О ДРУШТВЕНОЈ СВОЈИНИ

Мислим да je за сваког пажљивог читаоца суштина спора између друга Гамса и мене јасна, те ћу овде само најкраће прецизирати извесне ствари. 1. Друг Гаме приговара да сам њему посветио највише места. То сам учинио јер ми je од свих теорија његова била најнејаснија. 2. Друг Гаме ми пребацује „начин диокусије“, јер сам шегове мисли нетачно износио. Трудио сам се најсавесније да их схватим и изнесем тачно, што, разуме се, не значи да сам успео. Дискусија и служи разјашњењу мисли дискутаната. Међутим, мислим да „начин дискусије” друга Гамса није најбољи, за доказ чета су доволыш наводи његових речи у мом чланку. 3. Кэ)Д кажем да je својина апсолутно право, не мислим тиме да je она стварно право. Мислим на класичну својину, узимајући реч „апсолутно“ у смислу „неограничено“. 4. Друг Гаме не разуме низ мојих ставова, иако они казују тачно оно што и он тврди, те, према томе, не ггретстављају нетачно приказивање његових мисли. Тако, ja сам утврдио да друг Гаме