Анали Правног факултета у Београду

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

што бисмо у складу са трипа ртициј ом правили разлику не између кривичног дела и кривичне одговорности већ између кривичног дела и кривда. Иначе конструкдија „посредног“ извршиоштва претставља последицу бипартиције код ко je се кривац са својим обележјима на одређени начин губи у појму кривичног дела. IV. Проблем саучешћа у ужем смислу решен je у југословенском кривичном законодавству институтом потстрекавања и помагала. Разлика између ова два института почива на томе што потстрекавале претставља допринос стваралу одлуке код извршиоца да учини извесно кривично дело, a помагале je само пружале помоћи за извршеле кривичног дела пошто je извршилац већ био донео одлуку да учини извесно кривично дело. У погледу узрочности и један и други институт имају вредност услова а не узрока у односу на кривично дело извршиоца. ЕЬихова кривична вредност повлачи одговорност саучесника-потстрекача и саучесника-помагача за кривично дело извршиоца, чиме je изражена и акцесорна природа саучешћа. Но има случајева потстрекавала и помагала које je законодавац предвидео као посебна кривична дела. Што се тиче конкретизације радли потстрекавала и помагала у Кривичном законику се примера ради наводе само неке радње помагала. У ред ових до лазе: давале савета или упутстава како да се изврнта кривично дело, ставлале на расположење учиниоцу средстава за извршење кривичног дела, уклалале препрека за извршеле кривичног дела као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којим je кривично дело учшьено, трагова кривичног дела или предмета прибавлении кривичним делом (чл. 20, ст. 2). Иначе законодавац препушта на волу животу конкретне облике у којима ће се појавити потстрекавање или помагале. Временско наступала ових облика саучешћа ce разликује. Природа ствари онемогућује потстрекавање од момента када je извршилац донео одлуку о извршењу кривичног дела. Међутим, помагале може претходити извршењу кривичног дела а може бити и истовремено са извршелем кривичног дела. Помагање по правилу не може уследити после извршења кривичног дела. У овом последнем случају оно се јавла као посебно кривично дело, напр. прикривање чл. 265, помоћ учиниоцу после извршеног кривчног дела - чл. 281. У односу на кривично дело за које се врши потстрекавање или помагање Кривични законик има у виду како свршено тако и покушано кривично дело. Отступала од овога а с тим и посебну инкриминацију претставла „неуспело потстрекавање“ (чл. 19, ст. 2) Оно се јавла као посебно кривично дело кад су у питалу тешка кривична дела. Његова формулација je следећа: „Ко другог са умишљајем потстрекава на извршеле кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година строгог затвора или тежа казна, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај’’. Овом облику саучешћа дато je дакле принципално значеле.