Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

исти став с тим што се он може и блаже казнити (чл. 20, ст. 1). Како се саучешће односи и на свршено и на покушано кривично дело, а за кажњавање покушаја постоје посебни прописи, Кривични законик предвиђа да ће се потстрекач и помагач казнити као за покушај, ако je кривично дело остало у покушају (чл. 21). Што се тиче смањења или повећања казне или ослобођења од казне не треба изгубити из вида вредност личних односа, сзој става и околности, о којима je већ било речи а на којима се законик задржава (чл. 22, ст. 3). Законик такође истиче да се потстрекач и помагач могу ослободити казне ако су добровољно спречили извршегье дела, тј. у случају добровољног одустанка саучесника (чл. 22, ст. 2). На крају треба поменути да Југословенски кривични законик у извесним случајевима квалификује потстрекавање и помагање као посебно кривично дело, напр. чл. 128, 328, ст. 3; „наређује“: чл. 125, 126, 127; чл. 107, 120 и др. У овим случајевима се отступа од акцесорне природе саучешћа и прелази једноставно на план самосталног кривичног дела и кривца-извршиоца. Ово се одражава на одређени начин и у области кажњивости, найме престају да важе одредбе о кажњавању кривца-саучесника и долазе до изражаја прописи о кажњавању кривца-извршиоца. VI. Реферат има своје оквире. Њих одређују организатори конгреса, што je и овде случај. Услед тога je и наше излагање ограничено на нека основна теориска питања и на ставове југословенског законодавца о појмовима извршиоца кривичног дела и саучесника у кривичном делу. Притом je уз поштовање форума VII Међународног конгреса за кривично право дошло до потребив концизности. Међутим, остала je отворена могућност да се начине извесни закључци опште природе као основа и путоказ развијању појмоаа извршиоца кривичног дела и саучесника у кривичном делу. Тако се истину следећи закључци: (а) Кривична одговорност се мора заснивати на теорији равнотеже у кривичном праву. (б) Појмови извршиоца кривичног дела и саучесника у кривичном делу морају претстављати резултанту криминолошких проучавања и правног уопштавагьа. Живот и његова динамика не смеју ишчезнути из правних прописа. (в) Неопходно je да кривац заузме равноправно место са кривичним делом у кривичноправној систематици, пошто je то услов да сва његова обележја дођу до изражаја. (г) Проучавање личности извршиоца кривичног дела и саучесника у кривичном делу треба да обухвати како природне тако и и друштвене компоненте, jep je то претпоставка за свестрано и правилно сазнање. (д) Најзад, чини нам се да je неизбежно остати при акцесорној природи саучешћа као правилу, a принципалној вредности сауче•jjha дати место само изузетно.

Др.

Драгољуб В. Димитријевић