Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

467

ce решавају пред среским одыосно окружним судом. Овоме ваља додати и чињеницу да тужба у управном спору, по правилу не задржава извршегье управног акта, тако да штета може бити проузрокована и пре окончагьа управног спора. Ваља узети у обзир да се тужба за накнаду штете и тужба у управном спору не искључују јер једна захтева накнаду штете а друга поништај управног акта. Не треба губити из вида ни чигьеницу да се у управном спору, по правилу, цени законитост управног акта, а не и матери јалне радње службеника нити последице извршења управног акта, (8) а као што знамо, управни акт и његово извршење могу бити законити али начин извршења може бити незаконит. Према томе, не сме се губити из вида разлика између управног спора против незаконитог управног акта који поништајем управног акта спречава евентуално проузроковање штете и спора за накнаду штете у коме се не спречава штета већ досуђује накнада за већ проузроковану штету која je настала било услед незаконите раднье службеника приликом извршења законитог управног акта, било услед пропуштања вођења управног спора у случају незаконитог управног акта. Иначе, ако се прихвати супротно гледиште може се доћи до апсурдних последица као што лепо илуструје следећи случај из праксе где се оспорава право на накнаду штете иако je иста настала очигледно незаконитом материјалном радњом службеника а управни спор се није могао водити јер je управни акт био на закону основан: ..Првостепени суд je установио да je тужитељ био задужен са порезом, да на опомену није порез исплатио, па je због тога против њега спроведена пленидба и заплењене ствари су продате на дражби. Из свега произлази да тужитељу нису ствари одузете незаконито”. ~Даље, тужитељ у жалби истине да je он хтео да исплати на благајни сав свој порески дуг, али да су тужени функционери општине то спречили, изјавом да им није потребан ньегов новац него покретности (казан за печенье, итд.), чиме да су повредили пропис Уредбе о принудној наплати пореза према коме се дражба има обуставити када порески обвезник исплати свој дуг. Жалбени суд допушта могућност да су тужени, функционери НОО, неправилно применили постојеће прописе, али како се ради о управном акту, јер су друго и треће редни тужени поступали у свойству .претседника и секретара НОО у својој надлежности, неправилност тога акта може се ценити само у управном поступку. Накнаду штете може тужитељ да тражи кад управни акт буде поништен.” (Врх. суд АПВ бр. Гж. 1012 55 Гласник Адвокаяске комаре за АП Војводину, 1556, бр.. 4, стр. 26.) У Француској ово питање има друго решење. С обзиром на принцип поделе власти, француско право има тзв. recours en appréciation de validité или recours en appréciation de légalité. Ово ce правно

(8) Др. Л. Костић: op. čiit., стр. 270.