Анали Правног факултета у Београду

471

ДИСКУСИЈА

Ово питане није законом регулисано и у том погледу постоји: у закону празнина за коју со може прlтати да ли cg можб попунитк путем аналогије (законска аналогија) (2). Када се поставља питанеда ли се по аналогији време проведено на поснатрану може урачунати у изречену казну слично урачунавану притвора и истражног затвора, треба у првом реду размотрити да ли постоји и у чему je' сличност између притвора и истражног затвора с једне стране и слана на посматраьье с друге стране. Притвор и истражни затвор су мере за обезбеђење присуства окривљеног у поступку. Оне имају принудни карактер и у одређеном обиму ограничавају личну слободу окривљеног. Ограничењеличне слободе грађана може се вршити само под строгим законским условима и само када постоје законом предвиђени разлози, надлежни орган може ставити окривљенога у притвор односно истражни затвор (3). Посматране није мера обезбеђења у смислу , како су то притвор и истражни затвор, али се може рећи да je и оно мера обезбеђена у ширем смислу речи, јер обезбеђује услове за утврђиване одлучних чињеница у кривичном поступку. Исто тако притвор и истражни затвор у крајњој линији обезбеђују доказивање односно утврђивање одлучних чиненица. Према томе, може се закључити да све ове мере имају заједничку ширу сврху, јер су то мере за обезбеђење успеха кривичног поступка. Притвор и истражни затвор као мере обезбеђења у ужем смислу речи слични су и по своме дејству упућивању на посматрање, с обзиром да се све ове мере састоје у ограничену слободе окривљеног. Посматрагье се одређује из других разлога него притвор или* истражни затвор, али и оно je једна врста ограничена личне слободе грађана. Ово се јасно може уочити ако се упореди режим у притвору и истражном затвору са режимом за време посматрана окривљеног у здравственој установи за душевно болесна лица. За доношене решена о притвору и истражном затвору као ' и решена о слању на посматрање надлежни су исти органи истражни судија, судија среског суда и овлашћени орган унутрашњих послова. Једина и по природи ствари нужна раз лика je у токе што се упућивање у здравствену установу за душевно болесна лица увекврши на основу мишљења вештака да je потребно дуже посматран>е. У погледу продужена притвора односно истражног затвора као и продужења посматрања нема битних разлика, jep je само суд надлежан да доноси решена о продужену трајана ових мера. У погледу слана на посматране, ако je потребно посматране дуже од два месеца, суд може продужити трајане боравка у здравственој установи само на образложени предлог управника ове установе који се заснива на претходно прибављеном мишљењу вештака. Законик о

(2) Никола Срзентић и Др. Александар Стајић: Кривично право ФНРЈ, Општи део, Београд, 1953, стр. 134.

(3) Витомир Петровић: О притвору, Народна милиција, бр. 8, Београд, 1954. (14) Др. Душан Јевтић: Криминална психопатологи)а, Београд, 1955 г стр. 334.