Анали Правног факултета у Београду

473

ДИСКУСИЈА

тање ограничења слободе окривљеног. У ггућивање на посматрање je једна принудна мера којом се слобода окривљеног ограничава скоро у истом обиму као код притвора и истражног затвора. У здравственој установи окривљени се подвргава прописаном реду и спроведена je његова изолација од спољњег света. Међутим, он има иста права као и окривљени у притвору или истражном затвору. Моралнопсихолошки ефекат je такође тежак, ако йе и тежи, а осим тога он je у тој здравственој установи у извесној мери предмет медицинских интервенција. Из изложеног може се закључити да постоје извесне раз лике између притвора и истражног затвора као мера обезбеђења у ужем смислу речи и упућивања на посматраше као мере за обезбеђење у ширем смислу речи. Међутим, између ових мера постоје такве сличности које упућују на примену аналогије. Оно што je у овом случају битно јесте да се све ове мере састоје у ограничегьу слободе окривљеног. У питању je у основи исти правки случај, иста ситуација, па према томе треба да постоје и исте последице. Када се време проведено на посматрању не би урачунавало у казну, то би претстављало отступање од начела индивидуализације казне и начела једнакости пред законом. Према томе, материјалноправни аргумента упућују на примену аналогије. У конкретном случају могао би се по аналогији применити чл. 45 Кривичног законика према коме се време проведено у притвору или у истражном затвору аналогно —-, време проведено на посматрагьу у здравственој установи за душевно -болесна лица, урачунава у казну-строгог затвора, затвора и у ыовчану казну, јер су притвор и истражни затвор слични са упућивањем на посматрање. На тај начин била би отклоњена празнина како у Кривичном законику, тако и у Законику о кривичном поступку.

Милица Стефановић

ПРОБЛЕМ КОНВЕРТИБИЛНОСТИ У СОЦИ Ј АЛИСТИЧКО Ј ПРИВРЕДИ

Многе западноевропске земље покушавају последњих година да спроведу у дело конвертибилност својих валута. У том правду су постигнути негде већи, негде маши резултати. Треба одмах напоменути да je реч о конвертибилности валута индустриски развијених земаља. Међутим, земл>е које су индустриски слабије развијене односе се према проблему конвертибилности са много више опрезности. Ово je због тога што се конвертибилност валута везује за успостављање слободне спољнотрговинске размене. У послератном периоду завладала je општа тежња да се убрзаним развојем сопствене привреде повећа стандард. Тај убрзани економски развој у земљама ко je су до рата претстављале подручја слабе индустриске развијености, довео би се у опасност либерализацијом спољне трговине. Односи унутрашњих