Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цена и слаба производност рада у поређењу са односима цена и производношћу рада у развијеним земљама, не дозвољавају индустриски слабо развијеним земљама да приступе ма ком систему који би заступао либерализам у сполшој трговини. Брз економски развој у овим земљама захтевао je учешће државе а преко тога учешћа ојачао je систем државног капитализма који, са своје стране, такође има тенденцију ка контролисању привредног живота земље. Конвертибилност валуте у овим земљама претстављала би опасност по домаћу привреду, односно пореметила би постизање циљева државног капитализма. Земље са социјалистичким друштвеним уређењем такође нису прихватиле конвертибилност из винте разлога. У првом реду зато што већина њих спадају у ред индустриски слабо развијених земаља, па би конвертибилност, везана за Слободан спољнотрговински режим, довела у опасност развој домаће привреде. Друто, постоји оправдана бојазан да би се због политичких супротности могла да очекује таква трговинска политика капиталистичких земаља да би социјалистичке земље биле економски стално под притиском оних са којима имају дубље економске односе. Tpehe, поставља се начелно питање да ли je социјалистичкој привреди неопходно да уведе конвертибилност валуте с обзиром на друштвени поредак и стварну потребу за овом мерой, посматраном са тачке гледања сопствене економике. Економска политика социјалистичке државе мора да буде везана задацима на изградњи социјалистичког друштва. Због тога je потребно да друштвени органи одреде принципе по којима се економски живот има да развија и да контролишу примену тих принципа у животу друштва. Планска привреда je, према томе, битан услов развитка социјалистичке државе. Планирање економске делатности земље може бити централистичко, више или мање административно, или као код нас преко директног учешћа произвођача које омогућава да сваки радни колектив сам управља предузећем на основу демократски донесеног општег друштвеног плана. Овај план треба да обезбеди складан развитак привреде. У сваком случају, план je неопходан. Непланско развијање привредног живота je негација социјалистичког економског система. Планска привреда сама по себи значи поштовање унапред одређених пропорција, било да су оне одређене административним путем или од стране самих произвођача, односно њихових претставника. Економски односи са иностранством такође захтевају да се одреде друштвеним привредним планом. Односи у овом домену економског живота земље морају да буду у складу са општим економским односима укупног друштвеног плана. ф Да би се обезбедили правилни односи, потребно je да социјалистичко друштво врши контролу над тим доменом економског живота, а то значи да се у прелазном периоду та контрола мора да повери држави која у односу на иностранство једина може да обједини укупне друштвене интересе. Најефикаснија контрола, како с обзиром на унутрашње потребе, тако и с обзиром на економске односе са другим земљама, може да се спро-