Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

475

веде путем девизне контроле. За систем социјалистичког друштвеног развитка као што je наш, који треба да обезбеди слободно кретање социјалистичких материјалних и друштвених снага, девизна контрола je потребим ja но у систему административно центалистичког управљања. Пошто се слободна иницијатива колективима не спутава, то се девизном контролом само бране планом одређене пропорције и штити заједница од потреса који би могли да произиђу из економских однрса између капиталистичких и социјалистичких земаља. Планеко или тачније речено друштвено управљање економским односима са иностранством захтева далеко већи централизам но што je то случај у унутрашњем привредном животу. Ово je, потребно стога што се у односима са иностранством мора водити рачуна и о спољњем партнеру који има своје сопствене интересе који не морају да се поклапају са интересима социјалистичке земље и који се и не поклапају, чак и кад je партнер социјалистичка земља. Хетерогени спољноекономски односи стварају у разним периодика различите економске односе међу земљама. Неуспеси у спољноекономским односима социјалистичке државе немају исте реперкусије као у капиталистичким државама. Претршьени губици падају на терет целе заједнице а не на штету појединца или веће или магье трупе Лзуди. Због таквог односа са иностранством и јаке варијабилности међународних економских збивања, због одбране вредности домаће валуте, као и због увида у укупне обавезе и потраживања, не може се у економским односима социјалистичких земаља са иностранством мимоићи далеко веће мешање државе но у унутрашњим економским односима. Потреба завођења конвертибилности валуте у социјалистичком друштвеном уређењу у светлости изнетог мишљења о неопходности планског руковођења спољноекономским односима и јачег ангажовања државних органа у овоме домену економског живота постаје проблематична. Унапред треба искључити из појма конвертибилности неограничено право претварања домаће валуте у страну валуту од стране приватних лица. Питање потребе конвертибилности поставља се у социјалистичком друштвеном уређењу само за друщтвене економске чиниоце. Неограничена могућност претварања једне валуте у потраживања у друтој валути или захтев неограничене куповине стране валуте за домаћу валуту, свело би се у крајњој линији у потраживање најјаче светске валуте. Таква би слобода врло брзо довела социјалистичку земљу у стање да не може да одговори сводим обавезама и да мора да заводи економска ограничена, нарочито када у свету постоје два блока и када je капиталистички блок, због економске развијености, економски јачи од социјалистичког. Социјалистичка привреда од такве техничке конвертибилности не би имала никакве користи већ само штете, јер би новчанична банка у крајњој линији морала стално да држи далеко већи сток