Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

девиза као резерву за случај ремећења односа домаће и стране валуте, но што je то потребно ако конвертибилност вапуте не постоји. Валутна конвертибилност не мора да има искључиво технички карактер, како смо напред навели, веК може да буде практично спроведена у живот самом чшьеницом да се сваки захтев за претварање једне валуте у другу одобори од стране банке. У том случају би тражиоци страних платежних средстава уживали стварну конвертибилност и без формалних техничких одредаба о конвертибилности. Да би се ово могло да оствари, биланс плаћања са иностранством би требало да буде позитиван и то у првом реду да буде псзитиван са земљом која има најјачу конвертибилну валуту у свету, пошто се у крајњој линији све своди на ту валуту, поготову ако конвертибилност валута није општа у свету. Ако би претпоставили да je социјалистичка држава достигла °вај степей односа према иностранству, да ли би јој, с обзиром на друштвено уређење, користило завођење фактичке конвертибилности? Привредно планираше захтева јасно разграничение делатности појединих друштвених економских чинилаца. Увид и контрола рада привредних чинилаца може се правилно спровести само ако се начине одређене, јасно разграничена привредне трупе jep се на тај начин омогућава најкраћи пут ка одређеном цил«у и најпотпунија друштвена контрола. Сходно томе, целокупну привредну активност према иностранству социјалистичко друштво мора да повери било друштвеним установама, било предузећима која се имају искључиво бавити тим пословима. Пословање ових тела подлеже јасно одређеним правилима али то ни у ком случају не значи да je притом неопходно круто административно управљање. Трговачке трансакције, например, могу се обављати без икаквог директног мешања државе, уколико предузећа поштују одређене прописе у вези са платним прометом са иностранством и уколико се придржавају прописа који су изведени из друштвеног плана. Сасвим je разумлшво да се слободна иницијатива спољнотрговинских предузећа односи само на чисто трговинске трансакције без обавеза које би теретиле заједницу по неком другом основу. Иностране платне обавезе и примања које спадају у домен рада државне управе, јасно су држави познати jep je држава или носилац тих обавеза или je по њеним одобрением нека трансакција извршена. То опет значи да je увид у врсту, величину и природу трансакције познат. Према томе, социјалистичкој држави je у сваком моменту тачно познато колико je државно задужење и које су врсте обавеза, као и потраживања од иностранства ван робног промета. За ове обавезе и примања планирање je олакшано тиме што се платни биланс не може непредвиђено да промени jep не постоје приватне трансакције, будући да je кретање капитала у друштвеним рукама. Сав одлив из земље (сем шверца) потпада под претходно одобрение државне власти, тако да je немогућ непредвиђени одлив који би мо-