Анали Правног факултета у Београду

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

хтев сопствеников да му земљиште преда „отпочео je j едино да тече рок у коме се застарелошћу услед невршења права кроз одражај савесног држаоца губи својина, а овакав приговор застарелости тужена страна није истакла”. Одржај у нашем праву има двоструко дејство; њиме једно лице стиче право својине на ствари коју je држало одређено време, ако je његова државина била законита, и ако je оно било савесно, а дотадаппьи сопственик губи своје право својине управо у тренутку жада настаје право својине дотадашњег држаоца. То значи да губигак својине није последица протека времена, већ чињеница да je неко други одржајем стекао својину, пошто на једној ствари не могу лостојати истовремено два потпуна права својине. Другим речима, својина се у нашем праву не губи застарелошћу. Самим протеком времена, застарелошћу, престају тражбена права, али не и својина. Међутим, било je више пута изнесено мишљење да и својина неке ствари може престати застарелошћу, дакле и ако нико други не стекне на тој ствари право својине одржајем, и у том смислу'има и судских одлука, али то мишљење je у супротности са нашим правом. До забуне je могла довести терминологија Грађанског законика, који назива и одржај застарелошћу (§ 922), као и чшьеница да и у једном и у другом случају пресудну улогу има време. Та два случаја морају се разликовати, а наведено место из образложења може, због тога што није сасвим јасно, дати извесног ослонца мишљењу да у нашем праву својине може престати простим протеком времена, као и тражбена права. Примешена на наш случај ова правила значе да својина ни je могла престати ни застарелошћу, ни одржајем. За одржај време није могло ни почети да тече, пошто нису били испуњени услови који се траже за то, нарочито државина није била законита, што ће рећи да држалац није држао ствар „са онаквим основом који би по закону довољан био за прибављаше права” (§ 927 Српског грађан■ ског законика).

Драгољуб Стојановић

РЕВОК АЦИЈ А ПОКЛОНА

1. Тужилац je у тужби захтевао да се раскине уговор о поклону због незахвалности тужених и због његовог осиромашења. Првостепени суд одбио je да раскине уговор из разлога што су тужене отуђиле поклоњену имовину, а Врховни суд HP Србије укинуо je пресуду као неправилну. „Погрешно je суд првог степена нашао да. je тужбени захтев тужиоца неоснован и да нема места раскиду закљученог уговора о поклону зато што су тужене отуђиле имовину коју им je тужилац поклонно, те не могу да je врате тужиоцу. По нахођењу овог суда, иако су тужене поклоњену имовину оту-