Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

487

ђиле, имало би жеста раскиду уговора о поклону ако- су испуњени услови за раскид уговора, тј. ако су тужене заиста дрема тужиоцу као поклонодавцу показала велику неблагодарност или ако je тужилац тако осиромашио да нема од чега живети, како то тужилац у овом спору истиче. То што су тужене отуђиле поклоњену имовину коју су добиле од стране тужиоца на поклон, не може бити сметња тужиоцу да тражи раскид уговора о поклону, јер питанье враћања онога што су тужене примиле на поклон од тужиоца посебно je питање, ко je ce решава кад уговор о поклону буде раскинут, и исто се може решити на друти начин, а не само повраћајем поклоњене ствари, под претпоставком да и тужбени захтев буде формулисан у одговарајућем смислу. Тако, ако су тужене спорну имовину која им je поклоњена од стране тужиоца отуђиле уз накнаду, тј. продале или трампиле, а приликом отуђења биле савесне, —■ тужене би биле одговорне да врате предаду тужиоцу само ону вредност коју су оне за отуђену, a поклоњену имовину примиле. Ако тужене нису биле савесне приликом отуђења спорне имовине уз накнаду, тужене би биле дужне да тужиоцу накнаде праву вредност поклоњене имовине. Исто тако тужене би биле дужне да накнаде тужиоцу праву вредност локлмьене имовине и у случају, ако су оне ову имовину отуђиле поклоном, а при томе су биле несавесне. Ако су пак тужене спорну имовину поклониле, тј. отуђиле je без накнаде, а при томе су биле савесне, онда у таквом случају тужене не би биле дужне да дају тужиоцу ма какву накнаду”. (Решење Врховног суда Народне Републике Србије Гж. 926/56 од 10 септембра 1956 године, Збирка судских одлука, кн>. I, св. 4, бр. 678, стр. 130). 2. Уговор о поклону у начелу не може се раскинути вољом само једне стране. Начело о нераскидивости уговора о поклону изражено je изрично у § 566 Српског грађанског законика, који гласи: ~Ко једанлут поклон учини, не може више натраг узети, осим особитих случајева”. Сличну одредбу садржи и § 946 Аустриског грађанског законика. Међутим, због доброчиног карактера уговора о поклону ово начело није апсолутно, јер скоро сва законодавства предвиђају извесне изузетне случајеве као разлог са којих се уговор о поклону може раскинути и једностраном вољом поклонодавца. Истина, међу појединим правима постоји знатна разлика у погледу узрока због којих се то раскидагье може учинити. Притом се може запазити да су незахвалност поклонопримца и неиспугьаваше налога под којима je поклон учињен заједнички разлози за све правке системе, док je опет осиромашење поклонодавца прихваћено само у неким од њих (као, например, у немачком и аустриском праву и Српском грађанском законику). 3. Незахвалност поклонопримца према поклонодавцу даје овоме право да раскине уговор о поклону и да захтева повраћај поклоњене имовине. Ревокација поклона у овом случају појављује ce као цивилна казна за неблагодарног поклонопримца. Међутим, није довољна свака незахвалност поклонопримца, као например, обична свађа са поклонрдавцем. Потребно je, найме, да то буде незахвалност