Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

489

бавиоца (Resolute iure đantis, resolvitur ius accipientis). Према томе, поклокодавац се може обратит трећем лицу и тражити ствар натраг. Али ако je то треће лице прибавило ствар теретним путем од поклоноприыца а притом било савесно, и ако су испушени join и други услови за стицање сгвари од невласника (в. правно правило § 221 Српског грађанског законика), онда je његово стицање дефинитивно' и он остаје сигуран у своме праву. Поклонодавац има у том случају само право на личну тужбу према поклонопримцу. Исто решегье важи и у случају кад je реч о прибављању непокретности, jep je гаранција коју прибавиоцу пружа принцип публицитета земљишних кшига јача, од напред поменутог правила које важи за последице раскидања уговора. Садржина обавезе поклонопримца зависи од тога да ли je он: поклошену ствар отуђио теретно или доброчино и да ли je притом био савестан или не. Но у сваком случају враћа се само она вредност која постоји у моменту настанка обавезе враћаша, с тим што та вредност не може бита већа од осиромашегьа поклонодавца, нити пак маша од обогаћења поклонопримца. Поклонопримац, који je приликом отуђења ствари био несавестан (а он то постаје од момента кад му седостави тужба којом се тражи раскид уговора), дужан je да поклонодавцу накнади шену праву вредност, без обзира да ли je то отуђеше учишено теретно или бестеретно. Ако je поклонопримац при отуђешу био савестан, a отуђење je извршено уз накнаду, онда je он дужан да поклонодавцу врати само ону вредност коју je примио за поклошену ствар. И на крају, уколико je поклонопримац отуђио поклошену имовину доброчино а притом био савестан, онда не постоји ма каква ше_ гова обавеза на накнаду према поклонодавцу, jep у том случају непсстоји ни шегово обогаћење као услов обавезе. У том случају, ако je у питашу покретна ствар, поклонодавац би имао право на тужбу непосредно према трећем прибавиоцу поклошене ствари. - Међутим, питање враћаша поклона биће нешто компликованијеако je поклонопримац правним послом заменио поклошену ствар за, неку другу (например, за примљени новац купио je кућу). Поклонодавац и у том случају може тражити само ону ствар коју je покло_ нио, или шену вредност, jep само она претставља неосновано обогаћење за поклонопримца. С друге стране, поклонопримац има правоизбора између накнаде вредности поклошене ствари и уступаша. ствари коју je добио у замену.

Јаков Радишић