Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

493

своју patria potestas. Јустинијан први прави разлику између adrogatio. где ce усвојиоцу признаје пуна власт над усвојеником и ađoptio. Рано немачко право je прихватило римску идеју усвојена па je чак и поступак око усвојења био идентичан. Међутим, канонско право никад није признало усвојење (у Француској je идеја потпуно изумрла у XVI веку). Тек у најновије време под утицајем хуманитарних идеја, усвојене се признаје и добија значајно место у литератзри и у законодавству (1926 год. Велика Британија доноси Закон о усвојену). Иако се историски повезује са институцијом у римском праву, установа се и формално и суштински разликује од adoptio и adrogatio у римском праву. Као што се из изложеног садржаја види, аутор je покушао да расветли оне делове римског права који су имали већег или мањег утицаја на европско право. Приликом израде студије консултован je велики број оригиналних текстова. Тамо где je изворна литература била богатија, анализе аутора су дубље, коментари јаснији и паралеле са данаыпьим правом обухватније. То ce oceha приликом читана книге, јер су извесна места објашњена изванредно, а друга само додирнута. Студија добија нарочито у значају тиме што све анализе и поређења даје британски правник, претставник common law-a.. (Из Института за упоредно право)

Јелена Вилус

ЗБОРНИК ПРОПИСА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Књига VI. Београд, „Савремена администрација“, 1957, VIII Ж 809 стр. Шеста књига овог корисног Зборника продужује даље систематско издавање пречишћених текстова прописа HP Србије. Пет ранијих книга садржавале су све прописе до 30 јуна 1955 односно у области организације локалних органа власти до заюьучно 31 јула 1955. Ова шеста книга Зборника садржи све даље прописе HP Србије који су објављени закључно до 31 децембра 1956. Тако овај Зборник постаје годишњи зборник у коме ce објављују сви прописи HP Србије који су у току једне године објављени. Добра страна Зборника je и у томе што су уз основне прописе објављене и све измене и допуне као и исправке учинене у току године, што знатно повећава практичну вредност овог зборника јер на једном месту да je сакупљене пречишћене текстове прописа HP Србије. Ваља запазити да у Зборник нису ушла службена акта ко ja яису прописи нити они прописи који су одређеног важења као напр. закони и други прописи о годиппьим буџетима, завршним рачунима, лривременом финансирању и т. сл. Исто тако нису ушли ни прописи који су изричито или прећутно укинути. Објављени прописи су сређени прегледно тако да олакшавају употребу Зборника. Било би још боље да постоји и предметни регистар. Зборник су са успехом уредили др. Тихомир Васиљевић, др. Милан Јовић, Миленко Кангрга и Душан Станић a редакцију целокупног матери ј ала извршио je М. Кангрга, секретар за законодавство и организацију Извршног већа HP Србије. Подвлачећи користи издавања овог Зборника не можемо а да не споменемо да je штета што се join не приступа организованом и ■систематском издавашу пречишћених текстова савезних прописа. Д. Ъ. Д.