Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

509

жалбе вишем суду или захтева за поништај или за потребу обнове, према општим условима сваког појеДиног права. Tpeha секција расправљала je питање законских, административних и друштвених последица кривичне осуде. Претседник секције je био професор Станислав Рапапор из Пољске, а главки извеотилац професор И. Страл (I. Strahl) из Шведске. Укупно je било поднето двадесет четири реферата. Предмет дискусије биле су све последице кривичне осуде у животу осуђеног, како оне које настају по изричном пропису закона или по одлуци административног органа, тако и оне које настају као резултат става заједнице или појединаца према осуђеном лицу у вези са изреченом кривичном осудом. Према томе нису биле предмет дискусије само оне последице осуде које су непосредно везане са извршењем казне. У рефератима и дискусији изложена су различита схватања појединих законодавстава у овом погледу. Има земаља (например, скандинавске земле) где су последице осуде минималне, док, супротно, у већини земаља joui увек постоји знатан број последица кривичне осуде. С обзиром пак да je ово питање непосредно везано са специфичним схватањима појединих законодовстава, у резолуцији по овом питању више je констатовано постојеће стање у овом погледу и изражене су извесне сугестије у вези са овим важним питаньем криминалне политике. У самом почетку резолуције je констатовано да ширина и сложеност проблема нису дозволили да се донесу закључци о свим питањима која су дискутована већ да се дају само резултати ових радова са жељама за њихово продужење убудуће. У резолуцији ce констатује да закони или прописи надовезују на кривичну осуду губитке права или правке неспособности у три разна цшьа али да се ови каткад могу поклапати. Тако се најпре сусрећу инфамне последице односно казне против части, од којих су најтипичније правке забране, лишење грађанеких права, итд. Друге последице се надовезују као мере сузбијања кривичног дела, у цшьу да се учинилац кривичног дела скрене од искушења за поврат у најширем смислу речи, као, например, забране вршења неког позива, лова, управљања возилима, итд. Најзад, трећа врста последица су у циљу заштите јавног интереса који захтева да се спречи осуђеним приступ у извесне јавне функције, због шихове осуде. Ове неспособности или губици често се предвиђају законом као обавезни, без обзира на околности појединог случаја. Ове последице се изричу најчешће аутоматски по самом закону, каткад од стране неке власти која не мора бити судска. С обзиром на ове чињенице, у резолуцији се примећује да се напори казнене политике, усмерени данас на друштвено преоријентисање осуђених, излажу опасности постојањем ових неспособности и губитака права за које судија често не зна када изриче осуду. Поновно разматрање правних последица кривичне осуде je према томе, логична и неизбежна последица садашње казнене реформе. Иако ce joui не може ући у детаље сваког законодавства, мо-