Анали Правног факултета у Београду

513

ВЁЛЁШКЕ

Пољској није постојао већи интерес за студије права. Отуда je и укупан број нових студената који могу бити примљени на све правке факултете, одређен на око 1.000. Међутим, како je друштвени положај судија, адвоката и правника уопште побољшан, повећава се и интерес за ове студи je. О томе сведочи и цифра од око 4.000 свршених матураната, који су се ове школске године јавили да буду примљени на правке факултете. Који ће кандидата бити примљени одређује се према показаном успеху на пријемном испиту. На овом испиту се кандидат испитује из историје и географије и проверавају се његова општа знања. На факултет се примају само најбољи кандидата међу онима који су положили испит. Кандидата који су положили пријемни испит а нису могли бита примљени, пошто je број оних који се примају ограничен, имају предност за пријем у следећој школској години и обично, они тада и буду примљени. Пријемни испит може ce полагати више пута. До 1950 Министарство просвете je за сваки факултет одређивало колики проценат од новопримљених студената мора потицати из сељачких односно радничких породица. Данае тога више нема и једини критеријум за пријем на факултет јесте успех постигнут на приемном испиту. Пошто je број студената, који могу бити примљени и на друге факултете сем правних, ограничен, сваке године око 1/3 свршених матураната у Пољској немају могућности да се упишу на Универзитет. Око 70% студената прима j у стипендију коју даје Министарство просвете. Стипендија исноси око 300 злоти што није много, али с обзиром да студент, уствари, само симболички плаћа стан и храну свега око 150. —■ злоти —таму je сума сасвим довољна. Студент губи право на стипендију ако не полаже редовно испите. Режим студија био je до 1950 године веома оштар. Посећивање предавања било je строго обавезно тако да су три неоправдана изостанка са предавања имала за последицу искључење с факултета. Постојале су и дисциплинске комисије које су контролисале посету предавања и вршење других школских обавеза. Исти ефекат као и три неоправдана изостанка, имале су и три дисциплинске казне, ко je би студентима изрекле ове комисије. Данае je ситуација другачија. Режим студија je либералнији али je још увек веома строг. Управо строгошћу данашњег режима и нарочито високим критеријумом на испитима професор Шпунар и објашњава боље успехе који ce данас постижу на пољским правним факултетима. Посета предавања није обавезна. Једино je обавезно похађање часова практичних вежби и неких семинара напр. семинара из политичке економије. Иначе студента сами бирају семинар у коме ће радити, али пошто га изаберу_, дужни су да посећују часове као и да учествују у другим облицима рада тог семинара. Оцењивање рада студената у семинарима врши се по веома строгом критеријуму. Испита се полажу после сваке године и то у јунском и септембарском року. За прву годину постоји нарочито строг режим испита. После прве године студент je дужан да у јунском испитном року положи све испите. Ако падне из три предмета, губи право на даље студи je. У септембарском року може студент прве ''године понова полагати само један испит. Ако га положи он прелази у другу годину али ако и тада падне, изгубиће право на даже студије. Изузетно, ако студент из оправданих узрока не положи два испита у јунском року, може, по нарочитом одсбрењу декана, оба испита полагати месеца септембра, Ови су случајеви сасвим изузетни. Овако строг режим испита на првој години последица je схватања прве године као елиминаторне. Ако студент ни je у стању да за годину дана припреми и положи од-