Анали Правног факултета у Београду

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ловину. Конгресисти су обишли сва оделења затвора и затворске радионице. Седми међународни конгрес за кривично право од посебног je знача ja и због тога што су први пут после рата присуствовали у знатном броју претставници социјалистичких земаља. Вођа совјетске делегације П. И. Кудриавчев, професор правног института Акаде_ мије наука СССР, у поз дранном говору на завршној седници Контреса изјавио je своје задовољство што совјетска делегација присуствује овом Конгресу, изразивши спремност совјетских научника да и убудуће присуствују међународним састанцима, додавши притом да совјегски криминалиста учествују у раду међународних кривичних конгреса додуше са извесним закашњењем, али да je „по руској народној пословици боље касније него никада”. Пољски делегат професор Сливовски у почетку дискусије у раду друге секције изразио je своје задовољство да се налази на овом Конгресу, додавши да je срећан да се после отсутности од двадесет година поново налази међу еминентним криминалистима већег броја држава. Друштвени део Конгреса био je врло обилан и обухватио je посете Акропола, Партенона, Коринтског канала, Микене, Аргоса, Ноплија и Епидаура.

Др.

Јапко Ъ. Таховић

РЕЖИМ СТУДИЈ А НА ПРАВНИМ ФАКУЛТЕТИМА У ПОЉ. CKOJ. —• Током месеца новембра т. г. боравила je у Јутославији делегација ректора польских Универзитета. Међу члановима те делегације био je и професор грађанског права Шпунар, ректор Универзитета у Лођу. Професор Шпунар je 2 децембра о. г. одржао на Правном факултету у Београду предавање о актуелним питањима кодификације пољског права. Боравак професора Шпунара искористили су чланови Катедре за грађанско право нашег факултета и одржали са аим један састанак на коме je било речи о питаньима система студија права у Пол>ској. У дужем разговору професор Шпунар je пружио низ веома занимл>ивих обавештења о поменутим питањима. Сматрајући да она могу бити интересантна и за читаоце Анала, доносимо овде краћи резиме тога разговора. Студи je права, ко je су рани je као и код нас трајале четири године, продужене су у Пољској на пет година. Ово продужење студија дошло je као последица схватања, које je у овој земљи преовладало, да je четири године недовольно за припремање ваљаних правних стручњака. Наставки план, који je јединствен за све правне факултете, а има их шест у Варшави, Кракову, Лођу, Лублину, Вроцлаву и Познању прописује Министарство просвете на предлог комисије стручњака а после шире дискусије у правничкој јавности. У томе плану, поред обавезних има и факултативних предмета, ко je по j едини факултети могу уводити према потреби и могућности. У оквиру појединих предмета наставници имају пуну слободу избора материје коју he излагати током једне школске године док je испитни програм одређен уџбеником. Упис на Универзитете уопште, па и на правне факултете ограничен je. О томе колико нових студената може бити примљено на поједине факултете одређује Министарство просвете. До недавно у