Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

511

да je пожељно доношење једне међународне конвенције која би ce односила на регулисавагье разних питања у вези са кривичним делима извршеним на ваздухопловима; конвенција би се примешивала само на цивилне ваздухоплове; овлашћење команданта ваздухоплова требало би да се односи нй предузимање потребних мера под којим се подразумева и утврђивање чињенице да je кривично дело извр-. шено на ваздухоплову; овлашћени орган државе атерирања мора указати помоћ на тражење команданта ваздухоплова чак и онда када ова држава не истйче своју кривичну надлежност. Конгрес примећује да никакво правило међународног јавног права не спречава признање надлежности националног законодавства на основу националности ваздухоплова. Овај принцип никако не искључује другу надлежност усвојену од стране националног кривичног права. У погледу извесних питања мишљења су била подељена па je Конгрес само изразио своју жељу да ова пйташа буду предмет даљих студија. То су следећа питакьа; да ли да се проблем кривичне надлежности држава у вези са кривичним делима извршеним на цивилним ваздухопловима регулише међународном конвенцијом; да ли je опортуно дати приоритет територијалној надлежности над надлежношћу заснозаном на принципу националности ваздухоплова; да ли се надлежност заснована на националности ваздухоплова простире на ваздухоплове на земљи или je то ограничено само на ваздухоплове у лету; и, да ли je потребно одредити посебну надлежност државе првог атерирања у погледу лакших кривичних дела које треба посебно дефинисати. Конгрес je такође изразио своју жељу да. принцип универзалности кривичне надлежности буде примешен на кривична дела која озбиљно угрожавају безбедност ваздухоплОвног саобраћаја. Најзад, Конгрес je препоручио да се да приоритет припремашу међународне конвенције о кривичним делима извршеним на ваздухопловима. Стручни део Конгреса био je обележен посетом затвору у Тирину организованом по принципу земљорадничке колоније. Том приликом генералки директор кривичног правосуђа при Министарству правде Грчке Триандафилидис одржао je конгресистима дужи говору коме je изнео систем извршења казни лишења слободе у Грчкој, па je упознао конгресисте са напорима који се чине у погледу поправљања осуђеника и њиховог припремања за друштвену рехабилитацију. Истакао je да се последњих тридесет година у Грчкој казне лишења слободе извршавају у земљорадничким затворима са врло задовбљавајућим резултатима. Лица осуђена на казну лишења слободе од годину дана до двадесет година шальу се у земљорадничке затворе после брижљиве селекције од стране централне казненеслужбе, изузимајући оне који су неспособни за рад због свог здравственог стања или који су оцењени као опасни. Осуђеници се делена трупе на основу претходног медицинско-психолошког и социјалног испитивања. У овим земљорадничким затворима осуђеници раденапорне земљорадничке радове али зато им се казна смањује за по-