Анали Правног факултета у Београду
51
СПОРАЗУМНО ТРАЖЕЊЕ РАЗВОДА БРАКА
По мишљењу проф. Константиновића наше право не познаје развод брака на основу међусобног споразума брачних другова. Закључку да je за развод брака довољно да су се супрузи сагласили да се разведу сметају ријечи законског текста: „наводећи оправдане разлоге“. Кад њих не би било, онда би споразум супруга повлачио пресумпцију поремећености брачних односа и неподношљивости зајед«ичког живота. Те пресумпције, по мишљењу проф. Константиновића, овдје нема, иако je почетак текста редигован како се обично редигује пресумпција (~сматраће ce ...”). Текст Основног закона о браку не ослобађа странке терета доказивања, jep се од њих тражи да наведу оправдане разлоге за развод. И у случају споразумног тражења развода суд треба да утврди постојање бракоразводног узрока (2). По мишљењу проф. Ајзнера чињеница што брачни другови траяе споразумно развод брака доводи до претпоставке•да међу ньима заиста постоји наведено стање које оправдана развод брака. Само ту претпоставку треба још појачати навођењем и доказивай.ем оправдаяих разлога, дакле чињеницама из којих би се могло закључити да заиста постоји разлог за развод. Из тога се, по схватању проф. А]знера, може извести да не треба доказивати да je наведени разлог заиста довео до таква поремећаја брачних односа да je заједнички живот супруга постао неподношљив (3). По мишљењу др. Златка Крижанића код споразумног тражетьа развода брака постоји законска претпоставка за неподношљивост заједничког живота супруга, но оба брачна друга дужна су у том случају навести оправдане разлоге за развод брака. Испитивагьем и утврђивањем узрока треба да се утврди односно претпостави (?) и постојање поремећености брачних односа до неподношљивости. На неподношљивост заједничког живота требало би гледати кар на нешто што се, након што буду утврђени узроци, само по себи разумије. У случају споразумног тражења развода брака, поремећеност до неподношљивости заједничког живота се de lege lata претпоставља, тако да би суд требало да утврди само постојање узрока који су довели до таквог стања у браку. Не може се, међутим, по мишљењу др Крижанића, из ријечи „наводећи оправдане разлоге” закључити да je довољно да се наведени разлози сматрају оправдании са становишта брачних другова, већ je потребно да њихову оправданост и постојање и објективно утврди суд. Чињеница што брачни другови код постојања оправданих разлога споразумно траже развод оправдана пресумпцију о неподношљивости заједничког живота, као што je оправдана чињеница постојања једног од бракоразводних разлога из члана 57 —63 Основног закона о браку (јер ни у тим случајевима не треба доказивати и неподношљивост) (4).
(2) В. Константиновић; Развод брака због тешке поремећености брачних односа, „Народни правник“, бр. 2—3/49, с. 61—69.
(3) V. Elsner: Porodično pravo, Zagreb, 1951., s. 94—95. (4) V. Dr. Zlatko Križanić: О uzroclma za razvod braka, „Naša zakonitost“ br. 1/51, s. 65—77.