Анали Правног факултета у Београду
СПОРАЗУМИО ТРАЖЕЊЕ РАЗВОДА БРАКА
55
6. У чему се онда састоји посебна процесна ситуација у питагьу олакшања доказивања у поступку поводом споразумног тражења развода? Сматрамо да je у суштини нема. Олакшање би могло доћи отуда што су у случају споразумног захтјева-међу странкама неспорыерелевантне околности које служе за чињенични супстрат судској одлуци. Не би требало да суд утврђује истинитост навода, већ, као ж иначе код признања чињенмца, само одсуство могућности изигравања. когентне норме. Практично би се задаток суда, како смо горе показали, сводио на исто. Но у судској пракси поступай поводом споразумног захтјева далеко je од тога да носи характеристике инквизкторности и негирања права диспозиције странака у односу на утврђивање чињеница. Занемаривање дужности провјеравања истинитости навода странака и спречавања неправилне примјене принудних прописа било je попримило озбиљне размјере, па je баш та појава и довела до потребе за издавањем Упутства Савезног врховног суда, којим je требало коригирати ову погрешну праксу. Унаточ несумњивој унутрашњој ауторитативности мишљења Савезног врховног суда, изгледа да на том пољј г није дошло до озбиљнијих исправљања судске праксе. О томе довольно свједоче забрињавајуће констатације др. Крижанића, засноване на искуству стеченом вишегодишкьим радом у врховном суду, писано 1951, дакле четкри године након објављивања става Савезног врховног суда (14). Богат материјал у прилог тезе о релативном неуспјеху ових сугестија Савезног врховног суда пружају и надасве занимљиви подаци из праксе судова на територију HP Босне и Херцеговине, које je у новије вријаме прикупио и објавио доц. др. Алија СилајџиЧ (15). Нема сумње да je неспоразумима у интерпретации допринио баш сам законски текст, недовољно прецизно редигован, тако да даје .основа за различита тумачења. U. Захтјев супруга кад 'je до поремећаја брачних односа '&o---------шло искључиво његовом кривњол. Поставља ce питање (које спада у домен материјалног права, али je од интереса и за право): могу ли брачни другови (с успјехом) засновати свој споразумни захтјев да се брак разведе на било коме узроку који je довео до поремећаја брачних односа. 1. Анализирајући одредбе чл. 56, ст. 2, Основног закона о браку, проф. Сајозиц жонстатира да се пропис реч. И, по коме, у случају ако je поремећај брачних односа настао искључиво кривњом једног супруга, право на тражење развода припада само другој страни, односи и на случај који има у виду реч. I, тј. када оба брачна друга
(14) „Судска пракса, найме, у једном свом дијелу та) законски пропис практички примењује на начин као да наш ОЗБ предвиђа могућност развода брака по споразуму брачних другова. Често се у таквим случајевима дешава да суд након што мањевише формално прими) ени институт покушаја жирења брачних другова (члан 80), а на основу пуких изјава тих супруга разводи брак, без провођења икаквог доказа.” (Op. cit„ s, 70). И а ал >е: судови врло често .. . одлуку о разводу доносе на једном рочишту, које не траје више од десетак минута.“ (Op, cat., с. 71).
(15) В. доц, др, Алија Силајџић; О споровима за развод брака пред Окружним судом у Бихаћу, „Годишњак Правног факултета у Сарајеву", 111, 1955, с, 177 и сл.; затим, О споровима за развод брака на подручју Окружное суда у Мостару, „Анали”, 2/56, с. 171 и сл.