Анали Правног факултета у Београду

споразумно траже развод брака (16). Тумачећи овлаштење на споразумно тражење развода брака са суштинског становишта, он долази до закључка да се споразум може остварити било тако да поводом тужбе једног брачног друга други, тужени, призна наводе тужиоца и пристане на усвајање тужбеног тражења, било тако да и сам тужени са своје стране устане тужбом (противтужбом) у смислу овлаштења из члана 76 тражећи развод брака. Но споразуман приједлог у процесном смислу изискује и на страни туженога истицање правозаштитног захтијева, па je он могућ само у-оном случају када на тужбу имају право оба брачна друга. Пошто закон не даје право да тражи развод брака ономе супругу који се позива на узроке ко je je сам скривио, или тачније: када je поремећај резултат само његовог скривљеног понашања и никаквих других узрока (оп. С. Т.), излази да такав брачни друг не би имао право на бракоразводни захтјев ни у оном с луча ј у кад би га остваривао споразумно са својим супругом, кад би, дакле, и он хтио да споразум о разводу реализира иницијаторним приједлогом. Из изложеких ставова проф. Сајовица требало би закључити да брачни другови не би могли споразумно тражити развод брака ни у оним случајевима када би се за оправдање свог тражења позивали на један од узрока из чл. 57, 58, 59, 61 и 63, уколико осим скривљеног понашања једног од њих не би могли истаћи никакав други узрок поремећаја брачних односа. Право на самостално тражегье развода не признаје се у таквом случају кривом брачном другу, па му се не може признати ни право на „споразумно тражење“. Отпала би, према томе, или би се барем у знатној мјери смањила, могућност споразумних тражења развода, код којих већ само постојање одређеног квалифицираног узрока оправдана бракоразводни захтјев, па нема потребе да се још доказује да je настали поремећај односа довео и до неподношљивости заједничког живота. 2. Супротно изложеноме, по мишљењу проф. Прокоп споразумно тражење развода брака омогућује развод брака и оном брачном дЈ>угу који иначе не би могао успјети са самосталним браковазводним захтјевом, jep je до поремећаја брачних односа дошло искључиво његовом кривњом (17). 3. Уосталом, и кад би усвојили становиште по коме брачни друг који je искључиво својим скривљеним понашањем проузроковао поремећај брачних односа не би имао право на споразумно тражење развода, криви брачни друг не би био лишен никаквих предности, које би иначе могао постићи споразумним тражењем развода, акојеневини супруг вољан да тражи развод. (Покушали смо показати како уствари никаквих процесних предности не би ни требало да буде.) Ако je супруг А споразуман с тиме да се због поремећаја проузрокованог искључиво кривњом супруга Б брак разведе, супруг А би тај споразум

(16) V. prof. dr. R. Sajovic: О nekaterih tožbah kot sredstvu in obliki civilno pravdnega postopka, Ljubljana, 1951, s. 14—19. (17) V. Prokop: op. cit., s. 143.

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА