Анали Правног факултета у Београду

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пружи основ за развод брака, наравно под условом да поремећај брачних односа заиста и постоји (21). Овоме схватању, по коме и претежно криви брачни друг може успјети са захтјевом за развод брака ако на то пристане друга страна (прихватили су га и судови у кантону Базел) упорно се опирециришки Obergericht, по чијем схватању питање удовољавања захтјева за развод прелази оквире личних интересних сфера, па дубоко задире и у јавне интересе. Ограничена права на тужбу на не« виног односно мање кривог супруга резултат je класичног схватања да нитко не може себи прибављати користи на основу околности ко je je сам скривио. Притом овај суд нарочито упозорава на могућност да пристанак туженог не буде резултат његове слсбодне одлуке,, па би допуштање усвајања оваквог захтјева омогућило да се, супротно интенцији закона, у бракоразводне спорове уведе једна неумјесна пракса (22). Оба висока швајцарска суда остали су упорни код својих опречних схватања. 5. Изнесена полемика актуелна je и за нашу судску праксу. Она код нас, како смо изложили, добива специфичан, нешто ублажен изглед, услијед постојања могућности примјене посебног процесног института споразумног тражења развода, ма да се и код нас проблем може поставите у свој оштрини са којом je поставлен у швајцарској јудикатури. Сматрамо да je исправније становиште да се може удовољитд бракоразводном захтјеву оног брачног друга који je искључиво својим скривљеним понашањем пореметио брачне одкосе, ако се томе захтјеву не успротиви тужени брачни друг. Брачна се веза разводи у оном случају када су унутрашње споне брачног односа попустиле до те границе да нема изгледа да би се односи у браку могли поправите и када je даљи наставак заједнице услијед таквих поремећаја неподношљив. Овај осјећај неподношљивости не мора постојати код оба брачна друга. Ако постоји само код онога који je искључиво својим скривљеним понашањем проузроковао бракоразводни узрок, било би неыорзлно и противило би се начелу да нитко из свог скривљеног понашања не може извлачити користи, кад би ce његов захтјев за развод брака усвојио унаточ противљења невиног брачног друга, дакле на штету овога. И у јавном je интересу да се не дозволи злоупотреба истакнутог начела. Но оно може бита повријеђено само дотле док кривац из одређене ситуације извлачи за себе корисне консеквенције противне вољи супротне стране. Ако и супротна страна жели наступање тих истих консеквенција, онда je сасвим свеједно доводом чијег je тражења до њих дошло. Ако у парници покренутој на тужбу кривог

(21) Цит. по одлуци швајцарског Bvmdesgericht-a бр. 76 II 257, објављеној у изводу у кнэИзи Н. Hlnderling-a: Das schweizerische Ehescheidungsrecht, Zürich, 1952, S. 40.

(22) Цит. по одлуци Züricher Obergericht-a, бр. 42 N. 138, Hinderling: op. ein., S. 41.