Анали Правног факултета у Београду

СПОРАЗУМНО ТРАЖЕЊЕ РАЗВОДА БРАКА

59

брачног друга онај други, невини, изјави да се не противи захтјеву за развод, онда овај уствари тиме манифестује своје схватање да je и за њега наставак брачне заједнице са тужиоцем неподношљив. То што он таквом схватању не даје уобичајени формални процесноправни израз, нимало не дирауу суштину проблема. Иако формално не диже са своје стране тужбу у којој тражи да се брак разведе, он у суштини изјављује да тражи развод брака. Поступа процесно економично кад том свом расположењу и хтијењу не даје и облик тужбе односно противтужбе. Она није потребна кад већ постоји захтјев који се по свом садржају и чињеничном образложењу нимало не разликује од онога што би га он, за вољу процесних формалности, требало да истакне. Невином брачном другу не може се оспоравати право да тражи развод брака због поремећаја које je његов супруг проузроковао скривљеним понашањем, ако je y стању да докаже да су мути поремећаји учинили неподношљивим наставак живота у таквом браку. Ово право мора постојати и онда кад из истих узрока тражи развод и кривац за поремећај. Пошто смо напријед изнијели да описано саглашавање са захтјевом противника у суштини, in ultima, значи исто што и тражење развода, било би неосновано не удовољити овом тражењу само стога што je формално иницирано од стране онога који на ш у начелу нема право. Поступак би се свео на пуки формализам, постао би сам себи циљ, а тиме би изгубио и своју социјалну функцију, када би се тужиочев захтјев одбио за вољу форме, иако je несумњиво да he до развода тог истог брака из тих истих разлога морати да дође кад поступак и формално покреяе онај брачни друг који je и у овом ранијем поступку изразио своје схватање о неподношљивости брачне заједнкце и жељу да се она разведе, Устрајање код таквог процесног схватања (~l’art pour l’art”) довело би до процесних тешкоћа, нарочито у случају обостраних тужби истог садржаја или у случају споразумног тражења развода заједничким прмједлогом у форми посебног поднеска. Суд би се нашао у ситуацији у којој би. био дужан да захтјеву једне странке удовољи а да захтјев друге, која тражи исто, одбије. 111. Процесне претпоставке за постојање споразумног тражења развода брака. цесном смислу имаде у оном с луча ј у кад оба брачна друга иницирају бракоразводни поступак, заснивајући захтјев за развод на истом чињеничном основу и тражећи да се брак разведе из истог бракоразводног узрока (23). Но до таковог споразумног тражења може

(23) „Кад парничне странке траже развод свака из других узрока и кривњом другог брачног друга, онда се утврђење суда да странке, споразумно траЖе развод указује противним изјавама странака пред првомолбеним судом, па се брак није могао развести на темељу споразумних тражења по члану 56 ОЗБ”. (Одлука Врховног суда НРХ Гж 395/48 од 3 априла 1948). ~Споразумно тражегье развода брака постоји само онда кад су странке сложне и у погледу захтјева и у погледу бракоразводнпх разлога . . (Одлука Врховног суда НРХ Гж. 633/52 од 27 августа 1952 и Гж. 851/52 од 15 децембра 1952).