Анали Правног факултета у Београду

О КАПАРИ У ДУБРОВАЧКОМ ПРАВУ

да je ова функција капаре у дубровачком праву старија и једина у старом дубровачком обичајном праву —• consuetude (28) да би, крајем XIII века, била модификована, односно допуњена новим прописима Статута (29). Што се тиче капаре од једног фолара, питање се поставља не само зашто се поред капаре-одустанице уводи и капара која je само знак да je уговор закључен, већ и откуда je дошло до тога да je баш капари од једног фолара дата ова друга улога. Конфирмативна улога капаре од једног фолара не би се могла непосредно довести у везу са одговарајућим принципом римског класичног прва, који се понавља на једном месту у Василикама (30), али није примењиван у свакодневном правном животу у Византији. Не изгледа вероватно ни да би се порекло капаре од једног фолара могло наћи у неким правним обичајима словенских племена (31). Много вероватније, напротив, изгледа да je капара од једонг фолара, која служи само као знак да je уговор закључен, требало да задовољи нове потребе правног саобраћаја у условима живљих робноновчаних односа и развијеније трговине који постоје у Дубровнику овог периода. Чињеница je да трговина й живы робно-новчани односи захтевају већу сигурност правног саобраћаја и, у складу са тим, извеснбст да уговорне стране неће моћи да о'тступе од једном зашьученог уговора. Са продирањем принципа да je конеенсуална форма доволна за закльучегье уговора, у италијанском средгьовековном праву улога капаре се такође своди на конфирмативну. У правима италијанских градова шири се учење да je капара само signum venditionis и да се уговор не може раскидати. Болоњски нотар Роландино унео je у своју чувену збирку нотарских формула и формулу за contractum arrhale, у којој се поред осталог наглашава да када je једном дата капара, ни једна од уговорних страна не може више одустати од уговора (32), а Статут, као што je речено овде напред, доносе одгова-

(28) У прилог томе би говорила и стилизација одредаба о капари у Статуту: прво се јасно и довољно детаљно одређује да се од уговора не може одустати ако je положена капара од једног фолара, па се затим непотпуно и недовољно јасно каже да je капара већа од једног фолара одустаница Добија се утисак да je законодавац сматрао да je ова друга капара довольно позната и да о њој не треба подробније говорити.

(29) Према F. Callaso-y, чије je мишљење данас опште прихваћено, улога градских статута у доба трговачког процвата италијанских градова je да мењају и допуњују обичајно право локалпим прописима. F. Calasse: Introduzione al diritto commune, Milano, 1951, стр. 59 и даље. И за Дубровачки статут се може рећи да je поред прикушьапьа већ постојећих прописа допоено нове који су прилагођавали дубровачко право новим условима, а пример за то дају и прописи о капари. Исто тако би се и за друге статуте наших далматинских градова могло рећи да дајући капари конфирмативну улогу негирају њену ранију улогу одустанице.

(30) Basil, XIX, 1, с. 33. Насупрот томе на другим местима, напр, Basil, XXII, 1, cap. 76 капара je arrha poenitentialis,

(31) Поготово ако се усвоји да je y старом дубровачком обичајном праву примењивана само капара-оду станица, а да je капара од једног фолара доцнијег датума. Осим тога, у недостатку извора практично je немогуће ма шта доказати о евентуалном утицају словенског обичајног права на дубровачке прописе о капари.

(32) Rolandino Passagen, notario de Bolonia (siglo ХПI), Aurora, ed. Ilustro Colegio notarial de Madrid, II congresso internacional del notariado latino, Madrid, s.a. Cap. I, 1, Inst rum entum arrarum.