Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јуће прописе о томе. Притом није искљ учено да су правници, тражећи решеше за нове потребе, полазили од оног дела текста Јустинијанових институција (111, 23) који говори о конфирмативној улози капаре. На сличав начин и из истих разлога je и у Дубровнику капара од једног фолара имала за цшь да у уговорима који се склапају у трговини, у циљу веће стабилности уговора, замени капару-одустаницу. У прилог таквом гледишту говорила би и чињеница да Статут, доносећи правила о капари од једног фолара, има у виду mercatum, уговор који закључују трговци, било да трговац закупљује брод, било да продаје и купује робу или склапа неки други посао. И архивски материјал показује да се капара од једног фолара полагала увек при закључењу уговора у трговини, а нису нађени подаци да се давала и приликом склапаньа уговора о куповини и продаји непокретности (33). Могућа je претпоставка да je обичај да се при склапању уговора да један фолар капаре, како би се тиме обележило да je уговор закључен, настао прво код уговора о закупу брода, служећи уједно као део обавезне форме закључења ових уговора. Трговци су затим то своје искуство преносили и на друге уговоре, па je најзад и Статут потврдио настали обичај, прописујући да ако се на име капаре положи само један фолар, она неће имати улогу одустанице. На питање зашто je полагая баш један фолар ни je могуће одговорити на основу материјала којим се располаже. Податак да и Которски статут везује за капару од једнг фолара одређене последице (34) указује само на локални карактер овог обичаја. Извесно поређење би се, можда, могло учинити са трговачким обичајима у Италији, познатим под именем Denaro del Dio који ce састојао у томе што се при закључењу уговора давала извесна мала сума новца у побожне сврхе као знак да je уговор закључен (35).

(33) Например, капара од једног фолара положена je приликом закључења уговора о испоруци соли између дубровачке општине и Фредерика Теодори де Галубо, 13. августа 1284. Фредерик се обвезао да ће својим бродом отићи у Драч, набавити со и продати je дубровачкој општини по цени од 14 перпера по дубровачкој метарској центи. Општина je дужна да му плати уговорену цену у року од три дана од дана истовара соли. Стипулисана je уговорна казна од 100 перпера, коју плаћа уговорна страна која се не буде придржавала одредаба уговора другој уговорној страни. (~ [...] pro quo mercato da tus fuerit unus follams pro агга. Et predicta omnia una pars alter! observare promissit sub репа ypp. C a parte non observante parti observant! solvendorum”.) reversa Cancellariae, 11, 32/1. Kanapa од једног фолара положена je и при закључењу уговора којим се Марин Посопчић обвезао Фуску Бинколи да ће однети једно писмо дубровачког кнеза Добросаву Бодачи в. G. Cremošnik: Spisi dubrovačke kancelarije, бр. 745. Капара већа од једног фолара полагана je обично код уговора о куповини и продаји непокретности и бродова. Например, у имбревијатури уговора о куповини и продаји једне једрењаче, закљученог између Димитрија С'оацина из Улщпьа и Балтера Лафрасора из Барула забележено je да je Димитрије примио од купца Балтера на име делимичне исплате цене и на име капаре 20 перпера. Цена једрењаче je 100 перпера. На крају имбревијатуре дописано je да je купац исплатио и остатак цене и да му je предата једрењача. Г. Чремошник: Историски споменици, бр. 282. _ Ј ТТПГ\П

(34) У Которском статуту спомиње се само капара од једног фолара. Ако je дата капара и сведоцима се докаже да се једна уговорна страна Hnje држала уговорних одредаба, та ће страна морати да плати другој уговорно] страни казну од 10 перпера; ако није положена капара, доказивање се не може вршити сведоцима (~ [...] testificatio autem sine arrhls non ten eat пес valeat”) (Ст., глава 298).