Анали Правног факултета у Београду

НОВ РЕЖИМ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУ CKOJ

391

вања потребна за припрему часова, а затим одржавају или све часове или одређен број часова практичне наставе (12). У задацима који се постављају пред ово ново наставно особље видимо две основне стране реформе: практичан рад и истраживачки рад, и то утолико што наставно особље треба не само да врши истраживагьа потребна за припремање часова, већ и да упућује студенте у истраживачки рад. И стварно, врло често, нарочито почев од II и 111 године, час припремају студенти, уз помоћ асистента који има своју собу на факултету где студенти могу да га потраже и да добију савете и обавештења. Овај заједнички рад између асистената и репетитора с једне и студената с друге стране олакшан je скоро другарским везама које везују наставнике и студенте и које су последица тога што су ови нови помоћни наставници обично млади, те су и сами били студенти пре једну или две године. И доиста, чим je реформа ступила на снагу, поставио се проблем где ће се наћи помоћно наставно особље, које ce y декрету не спомиље али Министарство не оспорава да je оно потребно. Факултети су се тада обратили на младе људе и на људе из праксе. Асистенти су по правилу млади доктори права, одабрани међу најбољим студентима на факултету, који желе да се посвете универзитетској кари ј ери, те су одмах после одбране дисертације приступили научном раду и припреми агрегације. Руководиоци практичне наставе су, насупрот томе, људи из праксе који су запослени ван универзитета али имају научних радова и пристају да на факултету одрже одређен број часова практичне наставе: судије, адвокати, функционери у министарствима или већим државним установама, често бивши ученици Високе школе за администрацију ( Ecole Nationale d’Administration), кадрови из предузећа итд. (13). Најзад, репетитори су студенти који у већини случајева припремају докторат и чија je дужност да помажу професору и асистенту у истраживачком раду и да евентуално одрже час уместо спреченог асистента или руководиоца практичне наставе (14). У суштини два проблема изгледају најважнија. Први je проблем довођења помоћног наставног особља и стварања посебног кадра који ће бити специјализован у извођењу практичне наставе. Садаппье решење није најпогодније, јер људима из праксе често недостаје педагошко знање, а асистенту искуство и смисао за праксу, и он нема времена да стекне ни једно ни друго, јер je по дефиницији несталан, с обзиром да се припрема за конкурс

(12) На већини факултета професор сам одржи бар по један час практичне наставе у свакој групи, како би ~упознао” све студенте.

(13) У Паризу су уведени посебни испити за оне који се пријаве за руководиоце практичне наставе.

(14) Подела рада између асистената и руководиоца практичне наставе je на разним факултетима различита. На факултетима у унутрашњости, углавном, часове које не држи професор држе или асистенти, или руководиоци практичне наставе, или стручгьаци за поједина питања који се посебно доводе да одрже час и пренесу своја искуства на студенте. У Паризу руководиоци практичне наставе држе часове, а улога асистената je више у повезивању и организации.