Анали Правног факултета у Београду

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Осим писмених задатака, и истраживачки радови студената су веома охрабрујући, као што смо то већ напоменули говорећи о активно) улози студента: разна испитивања вођена су врло озбиљно и на основу њих подношени су извештаји од вредности, експозеи и реферати разних радних трупа, између којих се успоставило конструктивно и у сваком погледу корисно такмичење. Мање задовољавајући су резултати постигнути са студентима на курсевима посебног режима; неки од њих успевају уз знатне напоре и жртве да присуствују било редовним часовима било свим гванредним часовима, гьихово похађање наставе je одлично, али je квалитет њихових радова просечно маше задовољавајући него што су то радови редовних студената; ово je вероватно последица недостатка времена и довољне документације. Што се тиче студената који мало долазе на часове и углавном шаљу писмене задатке, они часто губе храброст, напуштају студије или дају лошије радове, иако факултет редовно води о њима рачуна. Било 6и потребно j;a се са овим студентима одржавају чешћи контакти, да асистенти или рудководиоци практичне наставе посећују болесне студенте, као што се то ради у Паризу -—• али ово je наравно теже у малим местима, с обзиром на удаљеност и на мали број ових студената, расутих по разним местима. Ова разлика у постигнутим резултатима која се у току школске године може запазити међу разним врстама студената исто je тако уочљива и за време испита. , Б. Испити. Резултати испита изгледају доста променльиви, не само када се упореде међусобно разни факултети, већ и на једном факултету, када се упореде резултати постигнути у разним испитним роковима. Међутим, ипак се могу установити извесне чшьениде (24): прво, треба констатовати да студенти који су редовно присуствовали часовима практичне наставе показују знатно бољи успех на испитима него студенти који су далеко од факултета и који одржавају контакт са факултетом углавном путем дописивања: у Греноблу, у јуну 1955, преко 60% редовних студената положило je све испите, док je од студената који студирају по посебним режимима, углавном путем дописивања, само 30% завршило годину. Студент je, дакле, на часовима много боље припремљен за испите, што се могло и предвидети. Много je занимљивије упоређење са успехом на испитима за време старог режима студија. Ако се пореде резултати испита добивени после ступаньа на снагу новог режима са успесима и неуспесима забележеним пре 1955, може се утврдити да je на већини факултета успех сада знатно бољи. У јуну 1956, на свим факултетима, изузев факултета у Рену (Rennes) и Стразбуру (Strasbourg), испитни резултати су много бољи него у време старог режима студија: у Монпељеу (Montpellier), годину je за-

(24) Оне су засноване како на резултатима испита у Греноблу у току последнее три године, тако и на статистичким подацима о испитима на свим факултетима у Францу ској у јуну 1956 тј. у првом испитном року откако je реформа ступила на снагу.