Анали Правног факултета у Београду

НОВ РЕЖИМ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУ CKO J

401

-вршило 63% студената, док je у јуну 1955 годину завршило само 30% студената; у Греноблу (Grenoble) завршило je годину 53% студената према 44% у 1955; оно исто се може констатовати и за резултате У ДРУТОЈ и трећој години. У Греноблу je на другој години студија 88% студената завршило годину у 1957 и 67% у јуну 1958, док je за десет последњих година старог режима просечно завршавало годину само 55% студената. На трећој години je у јуну 1958 завршило годину 84% студената, док je за последњих година старог режима трећу годину завршавало на време приближно 60 —70% студената. Према томе, студент, који je дужан да ради много редовније током школске године и који je подвргнут строгој контроли не само у погледу долажења на часове већ и у свом раду, показује много бољи успех на писменим испитима; али, поставља се питање да ли су постигнут бољи успеси на практичним или на теориским испитима. Практични испит, супротно од онога чега би се могло плашити с обзиром на то да претставља новину и да je тежак, није давао нарочито лоше резултате: например, у јуну 1956 у Греноблу више од 50% кандидата, који су изашли на испит, добили су на практичном испиту довољну одену; од кандидата који су пали на испиту 70% није постигло довољну одену на теориском задатку а 83% на практичном задатку. На првој години практичан писмени испит, дакле, изгледа да није много већи разлог неуспеха студената него што je то дисертација теориског характера, а ово je још много тачније за следеће године, када се кандидат упозна са овом новом врстом испита. На тај начин, захваљујући редовној практичној настави, у којој активно учествују сви студенти, студенти постају способнији да изађу на писмени практични испит и да га успешније по ложе. Нажалост, то се не може рећи и за усмене испите, на чему ћемо се задржати у следећем поглављу, покушавајући да дамо одену реформе. В Оцена реформе. Реформа правних студија садржи и многе опасности и тешкоће. Међутим, она се показала као корисна и њена je вредност неоспорна, иако би било потребно извршити неке измене. 10. Опасности и тешкоће. Прва опасност задире у облает науке и њу смо већ споменули; она се односи на усмене испите ко je студент у извесној мери занемарује јер ради највише, а некад скоро иешьучиво, само два предмета практично наставе, где га професори непосредно контролишу и из којих ће то већ зна на почетку године а не неколико дана пре испита, као што je то било за време старог режима полагати писмене испите. Неки професори су покренули питање друге опасности ко ja лежи у могућности избора предмета: например, на другој години студија практична настава из грађанског права je обавезна док на првој години није, што може да створи раз лике у нивоу међу студентима и тешкоће за неке од њих да учествују у часовима на другој години. Tpeha опасност, најзад, je сасвим друге врсте и односи се на велике трошкове ко je je изазвало и изазива још увек спровођење реформе: ангажовање особља, инсталације уређаја. То су издаци које