Анали Правног факултета у Београду

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

403

приступ на факултет путем посебног пријемног испита за кандидате који немају средњопжолску матуру, и за оне који су свршили ниже правке студије ( capacitaires en Droit) (26); реформа иижих правних студија { capacité en Droit) (27); то ће сутра бити реформа студија на докторандским курсевима чији су планови већ скоро готови: реформа студија за диплому повлачи и реформу студи ja на докторату, како по духу тако и у погледу организације; ова реформа he се састојати нарочито у смањењу предаваньа и у стварању центара за испитивање, погодних да се настави рад на истраживању започет у току студија за диплому .и да се тај рад продуби; на тај начин докторат he добити „збшьа научни характер, какав би и требало да има“, као што се каже у образложењу декрета од 27 марта 1954. На тај начин, захваљујући овим разним изменама, захваљујући развоју практичне наставе с једне стране и истраживачког рада с друге, развоју олакшаном стварањем, истраживачких центара и лабораторија, омогућена je нова оријентација рада на факултету и правни и економски факултет ће одговорити задацима који им се постављају. На ьима he се формирати људи, подобнији да нађу своје место и да брже постану корисни у својој професији, а истовремеыо и научни радници у области правних, економских и друштвеиих наука за којима постоји у нашој земљи потреба.

Др. Игет Диран (Huguette Durand)

директор практичне наставе на Правном и економском факултету у Греноблу

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

I. Пре но што бисмо прешли на само расправљање специфично! проблема детерминизма друштвених појава, потребно je претходно расправити неке основне појмове или, можда, термине, како 6и се могло потпуно јасно говорити. 1. Тако треба одредити шта ћемо сматрати под детерминизмом, тим страним изразом који . би се српски могао превести као „одређеност“, односно „одређивање“. Међутим, ако се покуша одредити шта значи сама одређеност, то постаје прилично неодређено. Уствари, једна појава одређује другу тек кад на њу утиче, тј, кад извесна свойства или елементи, или и цела друга појава зависи од прве појаве. Одређивање једне појаве другом постоји, дакле, кад постоји неки активан однос између појава, кад оне једна другу условљавају, односно мењају. Тако појам одређености долази у тесну везу с појмом условљености и узрочности, односно услова и узрока. Не можемо овде улазити у сложени филозофски проблем појма услова и узрока нити покушати да их разграничимо, уколико je

(26) Односно декрета од 27 новембра 1956 и 30 марта 1956.

(27) Декрета од 31 марта 1956 и 27 зуна 1956. * Допуњен и исправљен реферат са екупштине Југословенског удружења за филозофију и социологиду, одржане 10 и 11 октобра 1958 у Београду.