Анали Правног факултета у Београду

зирамо остале облике детерминизма, утврдићемо да се и они морају, свести на узрочност ако се хоће да се њима утврди постојање везе или одређености међу појавама. Уосталом, то и сам Гурвич углавном признаје. Он каже, например, за закон еволуције да ништа не објашњава него само описује појаве. Taj закон каже, рецимо, да свако живо биће пролази кроз разне стушьеве развоја. Да ли се тиме утврђује нека одређеност дотичног бића? Свакако, уколико под тим термином разумемо везу између појава, тј. утицање једних појава на друге. Закон еволуције то не открива ■— он само описује како тече развој живог бића. Закон еволуције, дакле, не утврђује никакву одређеност појава, већ само описује једну појаву. Функдионални закони утврђују сталне односе између појава, као, например, закон гравитације. Но, ови односи или нам ништа не казују о одређености тих појава или, уколико казују, претваpajy се у закон узрочности, што зависи од тога како схватамо дотичне законе. Тако, ако закон гравитације узмемо као закон који казује да се одређена тепа увек привлаче одређеном снагом и у одређеној сразмери, ми можемо да га схватимо или као чист опис, и тада нам он стварно ништа не одређује, или као утврЬивагье узрока односног привлечен? 3 ’ и тада он постате узрочни закон. Статистички закони и закони вероватноће очито само описују појаве, а не утврђују њихово међусобно одређивање. Ово и сам Гурвич каже ка'д тачно тврди да важење ових закона не потиче ни из каквих самосталних математичких свој става већ из гьихове прилагођености односном предмету, а ова прилагођеност претпоставља познаваае узрочних односа који одређују статистичке законе. Тако je, например, Диркем ( Dürkheim ) статистике самоубиства везивао за религиске трупе а Халбвакс (Haiwachs) за трупе по врстама насела. Показало се да je Халбваксово везивање боље одговарало стварности, што значи да je пошло од тачних узрочних веза самоубиство je било одређено уствари врстом насела а не врстом религије, како je мислио Диркем. Према томе, статистички закон самоубиства нам не казује ништа ако није повезан за узрочни закон. Није тачно, дакле, како je мислио Диркем, да на толико католика, итд. пада толико самоубица, већ да на толико сељака, итд. пада толики број самоубистава. Статистички закон, дакле, чак и не описује чиньенице ако није повезан сузрочним законима; он нам, уствари, не казује ништа или, што je горе, казује нам нешто што није тачно, да je лажан опис. Слично се може доказати и за коваријације и корелације (коje, без узрочности, могу претстављати само голу везу у мисли онога који их утврђује, иако у стварности такве везе нема), као и за правилности које имају характер тенденција, док непосредна интеграција чињеница у целину уствари ттретртдтьа-тяутпяпттттгп изражавање узрочности појава je проузрокована целиком стварности. 405

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА