Анали Правног факултета у Београду

Међутим, одређеност и сазнање, односно предвидљивост, веома ce често мешају, па се тврди да je нека појава неодређена, недетерминисана, иако je она само несазната или непредвидљива. Но, исто се тако чесго дешава да се нека појава која није била ни предвиђена нити предвид.тьива може објаснити, чиме се управо доказује да се узроч&ост (односно одређенбСТ) - и предвидљивост не смеју мёшати. Ове појаве мешају и веома истакнути ндучници. Такав je спучај, например, с тзв. микрофизиком. Тамо се, сходно Хајзенберговом (Heisenberg) принципу неодређености, не може одредити тачно извесна микрофизичка појава (ако je одређен положај честице, не може се одредити брзина, и обрнуто). Услед тога се не могу одредити ди узроци те појаве, па ни постявити закони кретања појава, као што се ове услед тога и не могу предвидети. Закони микрофизике добили су зато статистички характер. На основу овога многи научници су извели закључак да у свету ових појава нема уопште одређеносте, ни узрочности, ни законитости! То je, међутим, очито погрешно. Јер, иако ми не можемо утврдити зашто се једна честица креће одређеном путањом, па ни одредити ту путању, а још мање предвидети куда ће се кретати, то још ни најмање не значи да сама путања није објективно одређена и да нема узрока који je тачно одређују. Уосталом, сами ти научници долазе у противречност кад тврле да се кзвесче пптяве не могу пгтретти-ттуг чятп ттт.тп чя нчих утиче само то што их посматоамо! Јер, они тиме признају узрочност у дотичној појави. Потпуно je нетачно тврдити да такве појаве нису одређене, односно проузроковане, зато што се не могу тачно измерите, односно подвести под закон. Ниједна појава, самим тим што постоји, не може бите неодређена, jep je то уопште бесмислено. Несхватљиво je исто тако како се може сматрати да je нека појава релативно неодређена ако није одређена почетним узроцима (како узима, например, проф. Шешић у свом реферату о проблему детерминизма на скупштини Јутословенског удружења за филозофију и социологију октобра 1958), тј. ако на њу делују накнадни узроци, који нарочито ометају предвиђање појаве, сходно законима који редовно важе. Одређеност je увек апсолутна, а никад релатизна, jep су узроци увек подједнако узроци, без обзира да ли су почетни или накнадни. 4. У вези с овим стоји и појам закона, односно законитости. Закон се може схватите у два смисла; у ширем, као утврђивање везе међу појавама, односно као исказ који ту везу утврђује, и ужем, као утврђивање опште везе међу појавама. Обично се термин закон употребљава у другом, ужем смислу. Све појаве подлежу законима, како онима у ширем тако и онима у ужем смислу. Уколико нешто подлеже закону у ужем смислу, утолико je оно предвидљиво без изузетка. Но, уколико не подлеже тако схваћеном закону, оно, иако у начелу предвидљиво, може остати конкретно непредвидљиво у датой случају. Одређеност претставља закон у ужем смислу, што значи да су све појаве одређене. Али, појаве нису одређене све на исти начин

409

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПО JABA