Анали Правног факултета у Београду

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и истим чиниоцима. Стога конкретна одређеност неке појаве може претстављати посебан," појединачан и непоновљив случај, који ce не може подвести под закон. Ово, наравно, не обеснажује закон одређености, који важи и за тај случај. Зато одређеност може бит или законита, тј. општа, или појединачна. Треба истаћи да се законитост често меша с одређеношћу, па се појединачна одређеност услед тога пориче, 'што je потпуно неоправдано. Ми ћемо овде термин закон употребљавати само у ужем смислу. 5. У вези с појмом законитости стоје и црјмови нужности ислучајност, који су такође, с друге стране, тесно везани за појам предвидљивости. И ови су појмови донекле, тј. у одређеном значењу, противречни. Јер, ако се под нужношћу разуме, сједне стране, да je за сваку појаву потребно постојање тзв. „довољног разлога“, а, с друге стране, да појава мора настати чим се такав довољан разлог појави, онда то значи да je све што je проузроковано било нужно, тј. да није могло бити друкчије но што je било. У том значегьу случај je немогућ. Ако се, међутим, под нужношћу подразумева једна више субјективна категорија, тј. ако се нужним сматра оно што ми ■очекујемо да ce деси, тј. што предвиђамо, на основу закона, онда -случаност може постојати, jep се наша предвиђања не морају остварити, пошто не одгбварају увек објективној стварности. Нема сумгье да су у области друштвених појава случајности у овом смислу много чешће но у области природних. Обично се у потврду постојања разлике између нужности и случајности наводе примери из којих се, уствари, може заюьучити само супротно. Наиме, назива се случајним или нешто што je нужно у неким другим сразмерама или нешто што отступа од закона. Тако се, например, наводи оно што je Бјелински рекао о Петрограду: 'изградити Петроград на мору било je нужно, а на ком тачно месту на мору случајно, или што je Енгелс иронично говорио о уједу -буве на одређеном месту и у одређено време, итд. Међутим, и у једном и у другом случају реч je само о сразмерама, а нужност je ■увек иста. Наиме, Петрограду je место било одређено на мору зависно од услова великих сразмера потребе да Русија избије на море, итд. Али његово тачно садаппье место je исто тако било нужно одређено узроцима далеко мањих сразмера релативно најповољнијим местом, на мору. Ујед буве je био тачно одређен и нужан у дато време и на датой месту услед дејства ситних узрока, који, иако немају никаквог исгориског значаја, ипак су нужно довели до тога. Случајност као отступање од основног закона такође не може постојати, jep je и отступање резултат одређених узрока. Ако нешто отступа од закона као општег израза повезаности једних појава с другима, то joui не значи да je то отступање безузрочно, а ако je проузроковано, онда je оно такође нужно и исто тако се чврсто повезује у целину света као и све неслучајне, законите појаве. Ако сви умиру пре стоте године, а неко „случајно“ после стоге, то je такође, за његов случај, било нужно, jep je конкретно проузрокоцано. Ако сви који иду на излет остану читави, а неко „случајно“