Анали Правног факултета у Београду

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

циологију, али je исто тако јасно да je само посматрање друштва као целине и свих друштвених појава као делова целине, зависних од вье, и сваке друштвене појаве појединачно као повезаног деловања више льуди, да je само такво посматрагье једино право социолошко посматрање и да оно отвара неслућене могућности откривааа нових и веома важних истина о друштву. Притом треба нарочито подвући да je и аисториско посматрање, као оно у формалној социологији, такође од велике важности, али ипак сасвим недовольно без историског посматрања, на какво упућују историски материјализам vc други облици историске социологије. Разуме се, немогуће je, па и некорисно, постављати оштру границу између психологије и социологије, што je јасно већ и из саме чињенице да социологија проучава повезиванье људских радњи које су психолошки условљене. Ако се једна радња повезује за другу и посредством свести, то онда значи да елемент свести и њена законитост морају бити узети у обзир при утврђивању и проучавану овог повезивања. Другим речима, не може се разумели како се људске радње повезују социолошки проблем ако се не зна како свест одређује људске радше психолошки проблем. С друге стране, исто тако, немогуће je разумели како свест одређује људску радњу ако се не зна да нужност и законитост повезивања људских радши морају наћи свој одраз у свести и изазвати одређене појаве свести, одређене мотивације појединачних људских радњи. Другим речима, исто као што су друштвене појаве и психолошки условљене, тако су и психолошке појаве и друштвено условљене. Па ипак, и поред ове тесне повезаности, чини нам се оправдании настојати на разлици између психологије и социологије и на неопходној потреби да социолози схвате праву меру значаја психолошке мотивације за проблем друштвене појаве и да што више развијају праву социолошку проблематику. Треба увек водити рачуна да je свака појединачна људска радња и њена мотивација само jeдан од елемената (или, боље, предуслова) друштвене појаве, која. (радња, односно мотивација), floif ce посматра одвојено, сама за себе, није никаква друштвена појава. Тек кад ова радша почне да се повезује с другом, настаје друштвена појава и проблем социологије. Настанак, па чак и разно ј таквих појединачних људских радњи, посматран с гледишта њиховог психолошког елемента, јесте предмет психологије, а тек њихово повезивање, које je нешто објективно, што се одиграва ван било ко je појединачне свести, јесте предмет социологије и има своје посебне законитости. Психолошко проучавање претставља, према томе, неку врсту припреме за социолошко проучавање у правом смислу. 111. Друштвене појаве, будући у ширем смислу такође природне појаве, одређене су у основи као и остале природне појаве. Ипак, постоји извесна специфичност друштвених појава у односу на родне, па зато и специфичност у њиховој одређености, односно детерминизму друштвених појава. У чему je та специфичност?