Анали Правног факултета у Београду

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

415

y друштву својим слободним избором, независним од било каквог детерминизма, али то остаје као празан постулат, који он није успео ничим да докаже, јер управо прави проблем није уочио нити га разрадио найме, како je могуће схватити слободу људоког избора и стваралаштва. НЬегова тврдња остаје само гола афирмација без аргумената. Мекивер je учинио такође много напора, и са нешто више јасности и систематичности од Гурвича, да реши ову противречност (у поменутом делу Social causation). Он изричито тврди да je воља истовремено и детерминисана и слободна, јер у томе нема никакве противречности. Противречност je по гьему само привидна, лажна, jep'je „слобода једна од начина детерминисања који je различит од оног начина који се састоји у принуди. Кад je једна радвьа волна, или слободна, ми смо детерминисани, у оквиру граница дате ситуације, својим сопственим цилевима и мотивима Отуд и излази да се одлуке воље датах лица у датам ситуацијама могу предвидети управо зато што су детерминисане дотичним личностима и ситуацијом. Међутим, очито je да ни Макивер не види прави проблем. Његово се решење уствари своди на софистику - слобода постоји, само je она један од облика детерминисаности. А прави проблем се управоу томе и састоји да ли постоји слобода као нешто недетерминисано и, ако постоји, како je њу могуће схватити у овом стварном свету, окованом законом узрочности, одн. детерминисаности? Тврдити да je слобода други облик детерминисаности, значи уствари порицати слободу. Код нас се у последње време проблемой слободе воле бави проф. Шешић (Југосло венски часопис за филозофију и социологију у бр. I—2/58),1 —2/58), покушавајући да га реши у истом смислу, али с марксистичког гледишта. Међутим, чини нам се да ни он није успео у томе. Наиме, он тврди, с једне стране, да je свака људска делатност „условлена, мотивисана и узрочно одређена“, а да je, с друге стране, она и слободна. Тако су „људске свесне и намерне радње и делатности“ истовремено „како нужне и узрочно одређене тако и слободне“. То значи да су одлуке воле увек до краја нужно одређене самом личношћу, односно њеном друштвеном ситуацијом, а, с друге стране, оне су упркос тога и слободне. Тешко заиста изгледа схватити ту гьихову слободу поред њихове одређености. У чему je та њихова слобода по проф. Шешићу? Она се састоји из три елемента: ]) из свести о својим поступцима, 2) из могућности избора између више делатности, која садржи у себи стваралачког, и, најзад, 3) из свесног хтења и стварне практичне делатности у правцу остварења свесно изабраних цилева, што чини „битне одлике лудске слободе“. Ако се изврши анализа ових елемената слободе, видеће се, најпре, да су прва два сажета у трећем. Јер, свесна делатност je уклучена у свесно хтење и практичну делатност, a могућност избора ле уклучена у остварење свесно изабраних цилева. Дала анализа he показати да ови елементи управо не чине суштину слободе и да